By Na našu zlatnu godišnjicu braka, oficir na brodu kojim je moj pokojni suprug godinama komandovao doneo mi je ogromnu kutiju u kabinu. Martin mu je naložio da je isporuči baš tog dana. Mislila sam da sam spremna za poslednji poklon od svog muža, ali prevarila sam se. Planirali smo da pedeset godina braka proslavimo na krstarenju, ali rak ga je odneo. Ipak, ispunivši obećanje dato pre njegove smrti, ukrcala sam se sama, noseći pedeset godina sećanja i duboku tugu. NađiPrsten
Kada je oficir Tomas otvorio kutiju, unutra se nalazila mapa sveta prekrivena Martinovim prepoznatljivim rukopisom. Preko vrha je pisalo: Pedeset godina. Pedeset mesta. Jedan život zajedno. Nekoliko lokacija imalo je fotografije, datume i beleške, ali veći dio karte bio je prazan – ostao je bez vremena da ga završi. Ispod mape nalazilo se pismo u kojem je objasnio da je izabrao pedeset destinacija iz luka koje je posetio, sa željom da ovo krstarenje bude naša nova prilika za mir i zajedničko vreme, daleko od posla i plovidbe.
Prva destinacija sa mape odvela me je do obalskog kafića u sledećoj luci, tačno onog sa razglednice koju mi je poslao dok smo se zabavljali. Sela sam za sto, naručila riblju čorbu o kojoj mi je pričao i primetila praznu stolicu prekoputa sebe – istu onu za koju je na pođini stare fotografije sa našeg prvog sastanka napisao: „Čuvam ti mesto.“
Druga lokacija me je odvela do male suvenirnice kod sugrađanke Elene. Kada sam joj zbunjeno rekla da sam „devojka koju je Martin oženio“, ona me je toplo zagrlila i predala kovertu u kojoj se nalazila fotografija s našeg venčanja i drugo pismo, u kojem mi je pisalo koliko je i sam bio nervozan i koliko je žudeo za trenucima provedenim sa mnom bez prekida.
Poslednji poklon u kutiji bila je elegantna plava haljina i poruka: „Obećao sam ti ples, sirena moja. Nadam se da ćeš je obući kada ga konačno doživimo.“ Iako nisam mogla da plešem sa njim, obukla sam haljinu i otišla u salon. Tamo mi je Tomas prišao i zamolio me za ples, a ubrzo mu se pridružio i mladi član posade kojem je Martin nekada spasao karijeru i dao vetar u leđa kada je bio na ivici odustajanja.
Vrativši se u kabinu sa suzama u očima i lakšim srcem, pogledala sam na mapu. Dve lokacije više nisu bile samo njegove – postale su i moje. Uzela sam olovku, dodala malenu staklenu svetionicu i na prazno mesto dopisala novu destinaciju: Broj tri. Moj red.
