By Nemačke vlasti pokrenule su opsežnu istragu povodom dva odvojena i ozbiljna napada na elektroenergetsku infrastrukturu, izvedena u razmaku kraćem od 24 sata na istoku i zapadu zemlje. U oba incidenta namerno su izazvani kratki spojevi koji su doveli do privremenog isključenja delova velikih termoelektrana. Iako je stabilnost mreže sačuvana i domaćinstva nisu ostala bez struje, događaji su ponovo otvorili pitanje ranjivosti nemačke kritične infrastrukture.
Istrage su u početnoj fazi, bez zvanične potvrde o međusobnoj povezanosti napada ili identifikovanim počiniocima. Zvaničnici kao glavne pravce istrage navode domaće ekstremno levičarske grupe i potencijalno delovanje stranog aktera.
Namerno izazvan kratak spoj kod Bergajma
Zapadni incident otkriven je na trafostanici kod Bergajma (Severna Rajna-Vestfalija). Nepoznate osobe postavile su provodne kablove preko dalekovoda, dok je policija u obližnjem polju pronašla improvizovane naprave korišćene za prebacivanje kablova. Policija u Esenu zvanično je isključila mogućnost tehničkog kvara i slučaj tretirala kao krivično delo. Napad je izbacio iz pogona pet blokova termoelektrana na lignit kompanije RWE, ukupne snage oko 4.200 megavata.
Ministar unutrašnjih poslova pokrajine Herbert Rojl poručio je da napad na infrastrukturu predstavlja napad na celu zemlju, naglasivši da iza sabotaže mogu stajati strani akteri ili ekstremna levica koji su dobro poznavali rad trafostanice.
Improvizovane naprave i rakete u Brandenburgu
Nekoliko sati ranije, na istoku zemlje napadnuta je trafostanica Turnov-Prajlak u Brandenburgu, koja povezuje najveću tamošnju termoelektranu Jenšvalde sa prenosnom mrežom 50Hertz. Istražitelji su pronašli dvocifren broj posebno konstruisanih naprava — svojevrsnih raketa koje su lansirale provodni materijal preko visokonaponskih vodova. Jedna naprava je uspešno aktivirana, izazvavši dva kratka spoja i obustavu rada jednog bloka elektrane. Pokrajinski ministar unutrašnjih poslova Jan Redman upozorio je da je reč o visoko pripremljenoj akciji i da je Nemačka previše ranjiva na ovakve sabotaže.
Mogući motivi i širi geopolitički kontekst
Nemačke bezbednosne službe proveravaju nekoliko mogućih scenarija:
Domaći ekstremizam: Pod lupom su levičarske mreže koje imaju istoriju sličnih napada, poput napada na infrastrukturu kod Tesline fabrike u Brandenburgu 2024. godine ili sabotaže visokonaponskih kablova u Berlinu u januaru 2026. godine.
Strani faktor i geopolitičke tenzije: Incidenti su se odigrali neposredno nakon što je Berlin zvanično optužio Rusiju za pokušaj napada dronom sa eksplozivom na aerodromu Lajpcig/Hale (izveden 4. avgusta 2026. godine), na šta je Nemačka odgovorila zatvaranjem ruskog konzulata u Bonu i Ruskog doma u Berlinu. Visoka predstavnica EU Kaja Kalas ocenila je slučaj u Lajpcigu kao „državno sponzorisani terorizam“. Ipak, istražitelji naglašavaju da trenutno nema direktnih dokaza koji bi najnovije sabotaže na mreži povezali sa Rusijom ili drugim stranim državama.
Nakon ovih incidenata, nemačke vlasti i operateri najavili su hitno pojačanje policijskog i video-nadzora na ključnim čvorištima, priznajući da je potpunu fizičku zaštitu hiljada kilometara dalekovoda gotovo nemoguće sprovesti bez naprednih sistema za rano otkrivanje pretnji.
