By Ispovest čitateljke. Imena su promenjena.Planiraj putovanje
Mog oca sam negovala poslednje četiri godine. Vozila sam ga na dijalizu tri puta nedeljno, kuvala mu neslano, presvlačila ga kad više nije mogao sam. Moj brat Dejan dolazio je za slavu i za Božić, sa flašom vina i pričom o tome koliko ima posla.
Nisam to radila zbog nasledstva. Ali nisam očekivala ni ono što sam čula kod advokata.
Čitanje testamenta
Advokat je čitao sporo, a ja sam gledala u svoje ruke.Pronađi stan
„Porodičnu kuću sa okućnicom ostavljam sinu Dejanu. Stan u gradu ostavljam sinu Dejanu. Obradivo zemljište od dva hektara ostavljam sinu Dejanu.“
Откријте још
Nauči Hrišćanstvo
Zakaži Pregled
Pronađi imena
Zastao je i okrenuo list.
„Ćerki Milici ostavljam smeđi kožni kofer koji se nalazi kod advokata, zajedno sa ključem.“
Dejan se nasmejao. Nije se ni trudio da sakrije. „Pa, sestro“, rekao je, „bar imaš u čemu da nosiš stvari kad budeš išla.“ Njegova žena ga je munula laktom, ali se i ona smeškala.Iznajmi sobu
Advokat je iz ormara izvukao stari kofer sa mesinganim katancem i spustio ga pred mene. Dao mi je mali ključ, zalepljen selotejpom za kovertu.
„Vaš otac je tražio da ga otvorite ovde, pred bratom“, rekao je.
Šta je bilo unutra
Katanac je škljocnuo. Unutra nije bilo ni novca ni zlata. Bile su tri fascikle i jedno pismo.Suitcases
U prvoj fascikli bile su priznanice. Dvadeset tri komada, sve sa Dejanovim potpisom. Pozajmice od oca, tokom jedanaest godina: za auto, za „posao koji ne može da omane“, za dug o kojem niko od nas nije znao. Ukupno više od šezdeset hiljada evra. Na svakoj je pisalo: „Vraćam do kraja godine.“
Dejan je prestao da se smeje.
U drugoj fascikli bio je ugovor sa bankom. Otac je pre šest godina stavio kuću i stan pod hipoteku da bi vratio Dejanov dug ljudima kojima se dug ne ostaje. Hipoteka nije bila otplaćena ni do pola. Sve što je brat upravo „nasledio“, nasledio je zajedno sa kreditom.
U trećoj fascikli bio je vlasnički list na moje ime: mala vikendica sa vinogradom na Fruškoj gori, koju je otac kupio pre trideset godina i o kojoj nikada nije govorio. Čista, bez dinara duga. I štedna knjižica na moje ime.
Откријте још
Čitaj novine
Podrži udruženja
Pronađi događaje
Pismo
Pročitala sam ga naglas, jer je tako pisalo na koverti.Čitaj bestselere
„Deco, Dejanu ostavljam ono što se vidi, jer njemu je uvek bilo važno ono što se vidi. Milici ostavljam ono što vredi. Sine, sve što sam ti dao, dao sam ti za života, i više nego što sam imao. Kuća je tvoja, ali i dug je tvoj. Vreme je da jednom nešto vratiš sam. Ćerko, priznanice su tvoje. Po zakonu možeš da ih naplatiš od brata. Šta ćeš sa njima, odluči ti. Ti si jedina u ovoj kući uvek znala šta je pravo.“
Šta sam uradila
U kancelariji se čulo samo zujanje klime. Dejan je bio siv u licu. Njegova žena je prvi put tog dana gledala u pod.
Držala sam u rukama šezdeset hiljada evra njegovih dugova. Mogla sam da mu uzmem i ono malo što bi ostalo posle banke.Poseti Hram
Pocepala sam priznanice. Jednu po jednu, svih dvadeset tri, i spustila ih na advokatov sto.
„Ne radim ovo zbog tebe“, rekla sam mu. „Radim zbog tate. On ti je praštao dok je bio živ, pa neću ja da ga ispravljam sad kad ga nema. Ali kredit ćeš vraćati sam.“
Dejan je plakao. Prvi put otkako smo deca. Rekao je „izvini“, tiho, i mislim da nije govorio samo meni.
Kofer
Brat danas radi dva posla i vraća banci ratu po ratu. Prodao je auto. Dolazi kod mene u vinograd svake jeseni da pomogne oko berbe, bez flaše vina i bez priče o tome koliko ima posla.Kofer stoji u vikendici, na ormaru. Prazan je. Ali kad god ga pogledam, setim se šta mi je otac zapravo ostavio: ne vinograd, nego pravo da ja odlučim kakav ću čovek biti.P
