By Nisam imala novca za novu venčanicu. Plata u vrtiću, kirija, kredit za auto. Kada sam na internetu videla oglas, „venčanica, nikad nošena, 80 evra”, javila sam se istog dana. Prodavala ju je mlada žena koja je raščišćavala stan pokojne tetke. „Tetka je nikada nije obukla”, rekla je. „Ne znam zašto. Nikada nije pričala o tome.”
Haljina je bila prelepa. Stara, sa čipkom kakva se više ne pravi, ali kao da je juče sašivena. Odnela sam je krojačici da je prilagodi.
Papir u postavi
Krojačica me je zvala posle dva dana. „Morate da dođete. Našla sam nešto u postavi, zašiveno.” Kada sam stigla, na stolu je bila mala, požutela koverta. Na njoj je pisalo: „Za Vesnu, na dan venčanja. Otvori tek kada obučeš haljinu.”Izaberi internet
Koverta nikada nije otvorena.
Dugo sam se dvoumila. Nije bila moja. Ali osoba kojoj je bila namenjena više nije bila živa, a niko drugi nije znao da postoji. Otvorila sam je kod kuće, sama.
Pismo
„Vesna moja, ako ovo čitaš, znači da si obukla haljinu i da ćeš za sat vremena postati moja žena. Ja sam ovo pismo zašio u postavu pre mesec dana, kod tvoje krojačice, uz njenu pomoć i zakletvu da ti neće reći. Hteo sam da znaš, pre nego što kažeš da, da nisi ti ta koja ima sreće. Ja sam taj. Čekaću te ispred crkve. Ako zakasniš, čekaću i duže. Tvoj Dragan.”
Datum na pismu: jun 1994.
Vesna haljinu nikada nije obukla. Pismo nikada nije pročitala. Nešto se dogodilo, nešto zbog čega venčanja nije bilo. I ja nisam mogla da prestanem da mislim šta.
Potraga
Pitala sam ženu koja mi je prodala haljinu. Rekla je da se sećala samo da je tetka u mladosti bila verena, i da se veridba raskinula nedelju dana pred venčanje. Niko u porodici nije znao zašto. Tetka je otišla da radi u Nemačku i vratila se tek u penziju. Nikada se nije udala.
Na staroj slici iz albuma, koju mi je pokazala, Vesna je stajala pored visokog mladića sa brkovima. Na poleđini: „Vesna i Dragan, Kalemegdan, 1993.”
Откријте још
Wedding Dresses
Kupite teleskop
haljinu
Objavila sam sliku u grupi za traženje ljudi. Za tri dana javio se čovek iz Kragujevca: „To je moj otac.”
Dragan
Dragan je imao šezdeset dve godine. Oženio se kasno, bio je udovac, imao je jednog sina. Kada sam mu pružila pismo, prepoznao je svoj rukopis pre nego što je pročitao i jednu reč.
Ispričao mi je šta se dogodilo. Nedelju dana pred venčanje, Vesnin otac je saznao da je Dragan dobio poziv u vojsku, u vreme kada se iz vojske nije uvek vraćalo. Zabranio joj je da se uda za njega. Pretio je da će je se odreći. Vesna je plakala i vratila mu prsten. Dragan je otišao. Vratio se posle godinu dana, živ i zdrav, ali Vesna je već bila u Nemačkoj. Napisao joj je sto pisama. Nijedno nije dobilo odgovor. Mislio je da ga je zaboravila.Nauči strani jezik
„A ona je sve vreme čuvala haljinu”, rekao je tiho. „Trideset godina.”
Venčanje
Na moje venčanje pozvala sam i Dragana. Došao je u odelu, sa sinom. Kada sam ušla u salu u Vesninoj haljini, ustao je pre svih. Posle ceremonije prišao mi je i rekao: „Hvala ti što si je obukla. Ona to nije mogla. Drago mi je da je bar haljina dočekala svoj dan.”
Pismo sam mu vratila. On ga je odneo na Vesnin grob, i ostavio ga tamo, otvoreno, da ga konačno pročita.
