By Lekari su nam tada samo rekli da vodimo dete kući i da ga mazimo
Objavljeno: 08.12.2024. 08:18h
“Rodio sam se da ne mogu da hodam. Bog je tako odlučio, ali dao mi je maštu. Sanjam mnogo lepe snove, a moj najveći san je da prohodam”, ovim rečima je dečak Matija započeo svoju pismenu vežbu iz srpskog jezika i svakome ko je pročitao makar i ove dve rečenice, zastala je knedla u grlu.
Matija Jovović iz Beograda, dečak je kojem je u osmom mesecu života dijagnostikovana spinalna mišićna atrofija, progresivna neuromišićna bolest za koju Srbija, nažalost, vrlo dobro zna.
Poklon koji traje: uređaj na rate uz SMART tarife s duplim gigama interneta pune dvije godine!
“Lekari su nam tada samo rekli da vodimo dete kući i da ga mazimo”: Olivera Jovović iz NORBS o odnosu prema retkim bolestima nekad i sad: “U 2023. udvostručen budžet za lečenje”
Izrastao je u vedrog i pametnog dečaka, kreće se uz pomoć elektromotornih kolica, sada je školarac i iz zadatka koji je dobio u okviru školske vežbe, od njega ovako malog, i mi veliki bismo mogli da izvučemo dragocene pouke na koje često zaboravimo.
“Voleo bih da prohodam da bih mogao da se igram sa drugarima. Igrao bih fudbal i košarku. Trčao bih sa sestrom i igrao se. Išao bih da šetam po Hajd parku i po restoranima. Sad sam srećan, ali osećao bih se tada mnogo bolje. Ja bih mogao da prohodam ako naprave neki lek. Treba da ga izmisle naučnici. Verovatno bi bio u nekoj bočici koju treba da popiješ. Treba svi zato da pomognu da bi ga brzo smislili. Za lek bih voleo da ga koriste sva deca koja ne mogu da hodaju i da tako prohodaju. Taj lek treba jednom samo da se popije i da proradi. Svi bi se mnogo osećali srećno”, napisao je Matija u svom zadatku.
Sastav Matije Jovovića objavila je njegova mama Olivera Petković Jovović na svom Fejsbuk profilu, inače predsednica udruženja “SMA Srbija” i Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije.
“Matija je dete koje inspiriše svakoga ko ga upozna – vedar, srećan, pun ljubavi i zahvalnosti za život. Ipak, njegov rad o najvećoj želji podseća nas na jednu važnu istinu: ono što se mnogima čini kao svakodnevica, za njega je san. Njegova želja da hoda nije samo san o koracima, već o slobodi, ravnopravnosti i životu bez ograničenja”, piše Matijina mama u svojoj objavi.
Matija, kaže u nastavku, možda nikada neće prohodati, osim ako se jednog dana ne pronađe lek ili neka neverovatna tehnološka inovacija.
“Iako to nije ono što ga definiše, mi svi maštamo i verujemo. Verujemo jer nada ima moć da nas pokrene, da nam daje snagu i da svet čini boljim mestom. Ovaj njegov rad nije samo priča; to je lekcija za sve nas. Lekcija da cenimo ono što imamo, da budemo zahvalni za svaki korak i da se borimo za svet u kojem svaka želja, ma koliko delovala nemoguće, dobije šansu da postane stvarnost. Jer, iako možda nije najvažnije da Matija hoda, najvažnije je da nikada ne izgubimo veru i nadu”, zaključuje Olivera.
Matija je dete koje inspiriše svakoga ko ga upozna – vedar, srećan, pun ljubavi i zahvalnosti za život. Ipak, njegov rad o najvećoj želji podseća nas na jednu važnu istinu: ono što se mnogima čini kao svakodnevica, za njega je san. Njegova želja da hoda nije samo san o koracima, već o slobodi, ravnopravnosti i životu bez ograničenja.
Matija možda nikada neće prohodati, osim ako se jednog dana ne pronađe lek ili neka neverovatna tehnološka inovacija. Iako to nije ono što ga definiše, mi svi maštamo i verujemo. Verujemo jer nada ima moć da nas pokrene, da nam daje snagu i da svet čini boljim mestom.
Ovaj njegov rad nije samo priča; to je lekcija za sve nas. Lekcija da cenimo ono što imamo, da budemo zahvalni za svaki korak i da se borimo za svet u kojem svaka želja, ma koliko delovala nemoguće, dobije šansu da postane stvarnost. Jer, iako možda nije najvažnije da Matija hoda, najvažnije je da nikada ne izgubimo veru i nadu. ❤️
Izvor: espreso.co.rs