By Sigurno ste do sada čuli da ishrana utječe na rad štitne žlijezde, ali se postavlja pitanje kojim namirnicama je riječ. Nutricionistica Stojanka Stanojević objašnjava da li je informacija da zeleno ometa povrće rad štitne žlijezde, mit ili zabluda.
– To su kupus, kelj i tu spadaju izuzev povrća još neke namirnice poput kikirikija, soje, čak i jedna vrsta žitarica proso, laneno sjeme negdje ih svrstavamo u te strumogene namirnice. Kada je reč o povrću radi se o vrlo biološki vrednim namirnicama, to znači da je ovo povrće iz krstašice izuzetno bogato sumpornim jedinjenjima. Tu preporuku da to povrće treba skroz izbaciti, uzmite sa rezervom. One su problematične ako imate usporen rad štitne žlijezde. Problematične su ako bi se konzumirale isključivo u sirovom stanju, svakodnevno u velikim količinama. Recimo, šargarepa je bogata beta karotenom koji je provitamin vitamina A, koji je važan za pravilan imunitet, krastavac koji obiluje vlaknima ima i on vitamine B grupe, plavi patlidžan u svom kori (zato ga ne treba ljuštiti) ima određene komponente koje imaju antioksidativna svojstva bogat je kalijumom i prijaju štitastoj žlijezdi. Celer je odličan, koren je dobar, ali ono što je interesantno da lišće i stabljike mogu da se koriste, lišće ima vitamin A, u stabljikama se nalaze vitamini B grupe, vitamin C i to možemo koristiti za pripremu supica – objasnila je u emisiji “RTS Ordinacija”.
Nutricionistkinja je rekla što još može da se koristi za poboljšanje rada štitaste žlijezde.
– Nekim osobama, ne generaliziram, ako se radi o nekim autoimunim poremećajima, hašimoto na primjer, u velikom procentu slučajeva ide u korelaciji sa celijačnom bolešću, sa slabijim podnošenjem glutena, ali to je individualno. Možemo savjetovati bezglutenske žitarice recimo heljda, možemo i amarant, kinoa koji u sebi sadrži kvalitetne aminokiseline. Ne moramo zasnivati ishranu na ovome, ali da budu prilično prisutne – zaključuje nutricionistica.
(Espreso/republika/Nevena Jakovljević/Prenela PV)
