By U eri digitalnih medija i društvenih mreža, gde svako može izreći svoje mišljenje u javnom prostoru, granica između slobode govora i govora mržnje sve je tanja. Nedavno se u jednoj emisiji na Balkanu desila situacija koja je izazvala burne reakcije gledalaca i stručne javnosti – izjave koje omalovažavaju žene starije od 50 godina postale su tema dana.
I dok je važno diskutovati o međuljudskim odnosima, rodnim ulogama i društvenim promenama, postavlja se pitanje: da li mišljenje koje vređa i ponižava druge treba imati mesto u javnom prostoru?
🎙 Kontroverzna izjava psihologa: „Žena posle 50. nije ni za šta“
Gost jedne emisije bio je profesor i psihijatar koji je u prošlosti često bio prisutan u medijima. Tom prilikom je izneo stav da žene nakon 50. godine „više nisu ni za šta“, te da ih treba „vratiti majkama“, a muškarci da tada „traže mlađe i lepše“. Izjava je naišla na žestoke osude javnosti, a mnogi su je ocenili kao seksističku i ponižavajuću.
Ovakve poruke, posebno kada dolaze od stručnjaka, ne samo da vređaju, već i potiču rodnu diskriminaciju, smanjujući vrednost žena na osnovu godina ili izgleda.
📢 Zašto su ovakve izjave opasne?
Podstiču stereotipe
Ovakve izjave podržavaju zastareli pogled da je vrednost žene vezana isključivo za mladost i fizički izgled.
Omalovažavaju životno iskustvo i doprinos žena
Žene posle 50. su često na vrhuncu svoje mudrosti, profesionalnog iskustva i emocionalne stabilnosti. Zaslužuju poštovanje, a ne odbacivanje.
Šire kulturu mizoginije
Kada se ovakvi stavovi iznose bez posledica, normalizuje se nepoštovanje i nasilje prema ženama, što može imati ozbiljne posledice po društvo.
💡 Istina o ženama 50+: Snaga, znanje i samopouzdanje
Umesto da ih društvo odbacuje, žene u zrelijim godinama treba da budu slavljene i podržane. One su stub mnogih porodica, uspešne preduzetnice, umetnice, naučnice, mentorke i negovateljke.
👉 Upravo posle 50. godine mnoge žene doživljavaju novu životnu snagu, kada deca odrastu, karijera se stabilizuje, a lične potrebe i snovi dolaze u prvi plan.
👩⚖️ Sloboda govora vs. odgovornost u javnosti
Sloboda mišljenja jeste osnovno ljudsko pravo, ali u javnom prostoru – posebno medijskom – dolazi sa odgovornošću. Kada javna ličnost ili stručnjak iznese diskriminatorne stavove, to ne sme proći bez kritičkog osvrta.
📣 Društvo ne napreduje tako što ćuti na uvrede, već tako što otvara dijalog i brani dostojanstvo svih svojih članova.
✅ Poziv na kulturu poštovanja
Umesto podrške ponižavanju, hajde da izgradimo kulturu međusobnog razumevanja, poštovanja i dijaloga – bez obzira na godine, pol, boju kože ili bilo koju drugu razliku.
🔹 Žena nije vredna manje zato što je napunila 50.
🔹 Muškarci nisu „slabi“ ako poštuju svoje partnerke u svim životnim fazama.
🔹 Starost nije sramota – već privilegija i dar.
📌 Zaključak: Vreme je za promenu narativa
U 21. veku, izjave koje omalovažavaju žene zbog godina ne smeju biti zabavne, normalizovane ili ignorisane. Svako zaslužuje da stari dostojanstveno, poštovano i uz punu podršku zajednice.
Ukoliko želimo bolje društvo, moramo negovati bolje reči.
