By Bio sam na radnom ručku, u ozbiljnoj poslovnoj atmosferi, kad sam — sasvim neočekivano — u istom restoranu ugledao svoju ženu.
Bilo je čudno. Samo dvadesetak minuta ranije poslala mi je poruku:
“Kod kuće sam, opuštam se uz masku za lice. Jedva čekam da dođeš! xoxo.”
Čak je poslala i selfie.
Zaledio sam se. Nije me primetila. Sjedila je sama, gledala u telefon, smješkala se i tipkala. Gledao sam je zbunjeno. Glava mi je brujala:
Kome piše? Zašto mi je lagala? Šta radi ovde?
Skupio sam hrabrost i prišao stolu. Kad me ugledala, poblijedila je. Tišina. Pogledi. Ni riječi.
U tom trenutku konobar prilazi — u rukama kese. Puna narudžba.
Moje omiljeno jelo.
Prepoznao sam svaki detalj.
Zbunjeno sam je pitao:
“Šta… radiš ovdje?”
S blagim osmijehom, gotovo stidljivo, izgovori:
“Htjela sam te iznenaditi. Spremam ti večeru kod kuće. Došla sam da je preuzmem… da misliš da sam kuhala.”
Pao mi je kamen sa srca.
Sva sumnja, svi crni scenariji – nestali su u sekundi.
Nekad ono što izgleda kao izdaja… ispadne ljubav.
Život, na kraju, zna da napiše bolji zaplet nego bilo koja drama.
