By Danas sam bila u prodavnici i dok sam čekala na kasi, ispred mene su stajala dva starija muškarca, otprilike u svojim pedesetim godinama.
U jednom trenutku, jednom od njih zazvonio je mobilni telefon. Bio je to stariji model, kakav se danas ređe viđa, ali ono što me je zaista dirnulo nije bio telefon, već njegova reakcija. Kada se javio, nasmejao se široko i pun entuzijazma rekao:
„Ma bravo, ljubavi tatina! Bravo, srce tatino, najlepše i najpametnije! Bolju vest nisam mogao da čujem!“
Nakon što je završio razgovor, okrenuo se ka svom prijatelju i dodao, sav ponosan:
„Ćerka mi je položila najteži ispit i dala uslov za drugu godinu fakulteta.“
Taj iskreni trenutak radosti ostavio je snažan utisak na mene. Celi dan sam razmišljala o tome koliko ljudi umeju da cene i dožive veliku sreću zbog onoga što drugima može izgledati kao „mala“ vest.
U vremenu kada su lepe vesti često potisnute svakodnevnim brigama, ovakvi trenuci podsećaju nas na to koliko ljubav, podrška i porodični ponos mogu doneti svetlosti u običan dan.
