By Venčanje bi trebalo da bude tvoj dan – onaj koji pamtiš po osmesima, podršci i deljenju radosti s najbližima. Moj dan je počeo upravo tako… dok se u jednom trenutku sve nije preusmerilo – ali ne na mene.
U trenutku kada smo moj suprug i ja izgovarali sudbonosno “da” pred matičarkom, desilo se nešto neočekivano – mojoj kumi je tada, pred svima, njen dečko zaprosio. Sala je eruptirala – aplauzi, ushićenje, suze, čestitke. Ljubav je svakako u vazduhu – ali više nije bila usmerena ka nama.
Откријте још
Гледајте спорт уживо онлајн
Гледајте фудбал уживо онлајн
Откријте још
Гледајте спорт уживо онлајн
Гледајте фудбал уживо онлајн
Откријте још
Гледајте спорт уживо онлајн
Гледајте фудбал уживо онлајн
Dok sam još stajala u venčanici, čestitke su počele da idu njoj. Kao da je sreća “preusmerena” – iako sam ja bila mlada tog dana. Niko to nije učinio sa lošom namerom, sigurna sam, ali utisak je ostao. Moj dan se razvodnio u nečijem drugom trenutku.
Откријте још
Гледајте спорт уживо онлајн
Гледајте фудбал уживо онлајн
Sutradan me je kuma pozvala. Očekivala je da budem oduševljena zbog nje. Rekla je da nije osetila moju sreću zbog njene prosidbe. A ja sam ostala bez reči, jer se nisam osećala viđenom na dan kada sam najviše želela da budem.
Nije sve stvar sujete – već osećaja mesta i trenutka
Ova priča nije optužba. Niti zamerka. Više je tiha refleksija o tome koliko su granice pažnje važne, pogotovo u važnim trenucima. Svi mi zaslužujemo da budemo glavni likovi svojih životnih poglavlja – barem na dan kada ih pišemo pred drugima.
Ako imate prijateljicu koja se udaje, slavi rođenje deteta, diplomu, rođendan – budite tu za nju. Bez preusmeravanja fokusa. Bez “pogodnijeg trenutka za sebe”.
Jer sreća koju ne delimo pažljivo – zna da zaboli.
