By U savremenom društvu, sve više se govori o individualnim pravima, slobodi izbora i ravnopravnosti u partnerskim odnosima. Ipak, tradicija ugovorenih brakova i dalje je prisutna u mnogim zajednicama širom sveta. Ovi brakovi, iako sklopljeni uz saglasnost porodica i poštujući društvene norme, nerijetko sa sobom nose kompleksne emocionalne i psihološke izazove – naročito za žene.
Jedna od takvih priča dolazi iz zajednice Sika, kroz iskustvo Minrit Kor, žene koja danas živi u Londonu. Njeno svedočanstvo otkriva šta se događa kada se tradicija sudari sa ličnim emocijama, a dužnost nadvlada želju.
Prisilni izbor pod maskom saglasnosti
Minrit je bila mlada, obrazovana žena, sa željom da sačeka pravu osobu pre nego što uplovi u brak. Međutim, pritisak iz porodice i zajednice je bio snažan. Već sa dvadeset godina počela je da oseća očekivanja, a do svoje 27. godine odlučila je da potraži partnera putem tradicionalne bračne službe.
Bez prethodne dublje povezanosti sa muškarcem kojeg će uskoro nazvati suprugom, pristala je na brak – iz poštovanja prema porodici, iz straha od osude, i iz potrebe da ispuni društvena očekivanja. Tako je ušla u brak, zadržavši nevinost za osobu koju zapravo nije poznavala.
Prva bračna noć: Šok umesto bliskosti
Ono što bi za mnoge trebalo da bude intimna i nežna noć, za Minrit je bilo surovo buđenje. Po dolasku u kuću svog muža, zatekla je sedam članova porodice, svi pod istim krovom, bez prostora za privatnost ili opuštanje. Krevet u koji je legla nije bio mesto ljubavi, već dužnosti.
Seksualni odnos, umesto čina povezanosti, doživela je kao obavezu – bez emocije, bez bliskosti, bez sigurnosti. Iako fizički prisutna, emotivno je bila udaljena. Brak je počeo bez temelja, a s vremenom, taj temelj nije ni izgrađen.
Emotivna izolacija i tihi razlaz
U danima koji su slijedili, Minrit je sve više shvatala da njen brak ne nudi ono što je zamišljala. Partnerstvo je bilo zasnovano na formi, ali ne i na suštini. Nisu delili snove, nisu gradili bliskost. Iako brak nije okončala zbog toga što je bio dogovoren, već zbog toga što nije bilo međusobnog razumevanja, mnogi su njen razvod povezivali upravo sa konceptom ugovorenog braka.
Ona naglašava da problemi nisu nastali zbog samog dogovora, već zbog emocionalne nepovezanosti i nedostatka zajedničke vizije života. Razvod je, u njenom slučaju, bio posledica realnosti, a ne tradicije.
Slična iskustva drugih žena
Priča Minrit nije usamljena. Mnoge žene koje su ušle u ugovorene brakove suočavaju se s emocionalnim neskladom. Jedna od njih, Tina, provela je deset godina u braku koji je počeo s fizičkom privlačnošću, ali se ubrzo pokazalo da su njihove životne vrednosti, očekivanja i interesi potpuno različiti.
Naročito nakon rođenja deteta, Tina je počela da oseća kako se očekivanja prema njoj menjaju, a prostor za njen identitet i potrebe sve više sužava. Ovakve priče potvrđuju da brak, čak i kada započne uz prividnu saglasnost, bez emocionalne usklađenosti teško može opstati.
Psihološke posledice ugovorenih brakova
Prema mišljenju stručnjaka, žene koje ulaze u brakove bez prethodnog emotivnog iskustva često doživljavaju seksualni odnos kao dužnost, a ne izraz ljubavi. To može dovesti do osećaja otuđenosti, iscrpljenosti i čak depresije. Strah od osude porodice i društva dodatno otežava izlazak iz loših brakova.
Mnoge žene se bore sa unutrašnjim konfliktom između želje za ličnom srećom i potrebe da ispune tradicionalne norme. Nedostatak podrške i razumevanja često ih dovodi u stanje tihe patnje.
Kako dalje?
Važno je ne osuđivati ugovorene brakove kao koncept, jer oni u nekim slučajevima mogu rezultirati zdravim i stabilnim zajednicama, posebno kada postoji međusobno poštovanje i mogućnost izbora. Međutim, neophodno je otvoreno govoriti o izazovima koji se javljaju kada slobodna volja, emocionalna povezanost i individualne potrebe budu zanemarene.
Žene poput Minrit Kor podsećaju nas da su hrabrost i samosvest ključni faktori za izlazak iz začaranog kruga tihe patnje. Njena priča nije poziv na osudu tradicije, već apel za razumevanje, podršku i osnaživanje žena da biraju ono što je najbolje za njih.
Zaključak
Ugovoreni brakovi i dalje su deo stvarnosti mnogih zajednica. I dok za neke predstavljaju temelj stabilnosti, za druge mogu postati izvor bola i emotivne izolacije. Priče žena koje su kroz njih prošle, poput Minrit, otvaraju prostor za dijalog i razumevanje – ne samo o braku, već i o ličnim granicama, emotivnim potrebama i važnosti prava na izbor.
