By Nedavno sam u gradu srela muža stare školske drugarice – osobe s kojom zapravo godinama nemam kontakt. Oni su se vjenčali ubrzo nakon srednje škole i imaju porodicu, dok sam ja nastavila putem obrazovanja, pronašla posao i živim u stabilnoj vezi sa partnerom.Породичне игре
Razgovor koji smo vodili me duboko zatekao. Prvo pitanje koje mi je postavio bilo je:
„Kad ćete više da se vjenčate? Kakav je to život bez braka i djece? Šta čekate?“
Nisam imala spreman odgovor. Nisam ni morala.
Jer ono što on ne zna – a nije ni mogao znati – jeste da se moj partner već četiri godine liječi od teške bolesti.
Niti zna kroz šta prolazimo, niti da li mi želimo djecu, niti kakve životne izazove nosimo.
Ovaj susret me podsetio na važnost empatije i uzdržanosti u pitanjima koja zadiru u tuđu intimu.
Možda je pitanje bilo postavljeno bez loše namere, ali je pogodilo pravo u srce.
Zato želim da podsetim:
Ne znamo kroz šta neko prolazi. Ne znamo zašto nema djece, brak, kuću, posao… i nije na nama da to tražimo objašnjenja.
Nekada je dovoljno samo – biti ljubazan.
