By U jednom lokalnom supermarketu, u sasvim običan dan, pažnju mi je privukao tihi gest koji je značio mnogo više nego što se na prvi pogled činilo.
Djevojčica, stara možda devet ili deset godina, stajala je pored odraslog muškarca. Naizgled obična situacija – dvoje ljudi u kupovini. Međutim, ono što me zaintrigiralo bio je način na koji ju je držao za ruku – previše čvrsto, bez ijedne riječi.
U trenutku kada je podigla ruku s otvorenim dlanom, a zatim palcem dotakla dlan i zatvorila šaku preko njega, prepoznao sam gest koji sam naučio tokom obuke o prepoznavanju znakova uzbune kod žrtava nasilja i trgovine ljudima.
To je bio tihi signal za pomoć.
Kao pripadnik policije van dužnosti, odmah sam kontaktirao kolege i ostao blizu, ne pokazujući da sam prepoznao znak. Kada je pomoć stigla, situacija je brzo i bezbedno rešena. Devojčica je bila zaštićena, a odrasla osoba podvrgnuta ispitivanju.
Ono što je usledilo bilo je tiho, ali snažno. Djevojčica je, u trenutku kada nije mogla ništa reći, pronašla način da zatraži pomoć. Njena hrabrost, uz podršku informisane zajednice, dovela je do bezbednog ishoda.
