By U Hrvatskoj je sprovedena anketa sa provokativnim pitanjem – „Koju državu najviše mrzite?“ Na prvi pogled, ovo pitanje deluje jednostavno, ali ono što se krije iza odgovora zapravo govori mnogo o savremenom društvu, o promenama u načinu razmišljanja i o tome kako nove generacije vide svet.
Očekivalo se da će rezultati otkriti stare netrpeljivosti i istorijske predrasude, ali stvarnost je pokazala nešto sasvim drugo. Sve veći broj građana, naročito mladih, odbacuje mržnju kao način razmišljanja i biraju da se fokusiraju na razumevanje, toleranciju i budućnost bez predrasuda.
Promena u načinu razmišljanja
Rezultati ankete pokazali su da deo ispitanika i dalje izražava određenu dozu nepovjerenja prema susednim državama, što odražava kompleksnu istoriju regiona. Međutim, ono što iznenađuje jeste broj onih koji su jasno istakli da ne osećaju mržnju ni prema jednoj državi.
Mnogi su naglasili da se ne slažu sa idejom da se emocije poput mržnje usmeravaju prema narodima ili zemljama. Jedan student iz Splita rekao je: „Besmisleno je trošiti energiju na mržnju, jer ona ne donosi ništa dobro.“ Ovakvi odgovori pokazuju duboku promenu u društvenim vrednostima – sve više ljudi želi graditi mostove, a ne zidove.
Starije generacije pristupile su pitanju zrelije i smirenije. Neki su naglasili da je ključno razumeti pojedince, a ne suditi o celim narodima. Ovakvi komentari ukazuju na to da se društvena svest u Hrvatskoj menja – od reaktivne i zatvorene, prema promišljenoj i otvorenijoj.
Mladi kao nosioci promene
Posebno se ističe generacijski pomak. Mladi su sve više okrenuti globalnom svetu. Internet, društvene mreže i mogućnost putovanja doprineli su razbijanju stereotipa i većoj povezanosti među narodima. Oni sve više shvataju da svet nije podeljen na „nas i njih“, već da svi delimo iste probleme i težnje – želju za mirom, sigurnošću i dostojanstvenim životom.
Sociolozi napominju da je ovo prirodan proces razvoja modernog društva. Mladi ljudi u Hrvatskoj danas pokazuju veću spremnost za dijalog i saradnju, dok mržnju vide kao prepreku sopstvenom napretku. Time stvaraju novu osnovu za budućnost u kojoj će saradnja i razumevanje biti važniji od starih sukoba.
Porast političke i društvene svesti
Jedan od najvažnijih zaključaka ankete jeste da građani sve više razumeju međunarodne odnose i prepoznaju uticaj globalne politike na sopstveni život. Ispitanici su isticali da nepoverenje prema određenim državama ne potiče iz mržnje, već iz zabrinutosti zbog političkih odluka i uplitanja velikih sila u unutrašnje poslove drugih zemalja.
Ovakvi stavovi pokazuju da društvo sazreva – građani razmišljaju kritički, analiziraju vesti i formiraju sopstvene stavove umesto da slepo prate narative iz prošlosti.
Balans između iskustva i idealizma
Interesantno je i to da su odgovori starijih građana pokazali visok nivo mudrosti i samosvesti. Oni razumeju težinu prošlosti, ali i važnost pomirenja. Mlađe generacije, sa druge strane, unose entuzijazam i veru u promenu. Kombinacija ta dva pogleda – iskustva i idealizma – stvara zdravo društveno tlo za budući razvoj.
Profesor sociologije iz Zagreba naveo je da „mladi danas ne vide smisao u kolektivnoj netrpeljivosti, dok stariji znaju koliko razumevanje može doprineti miru“. Upravo ta kombinacija čini da se društvo razvija u pravcu stabilnosti i međusobnog poštovanja.
Mržnja gubi snagu, a empatija raste
Anketa je, uprkos provokativnom pitanju, pokazala nešto ohrabrujuće – da je u Hrvatskoj sve manje mesta za mržnju, a sve više za empatiju. Ljudi postaju svesni da negativne emocije ne donose promenu, već samo produžavaju sukobe i nesporazume.
Građani su spremniji da otvoreno razgovaraju o svojim stavovima, da priznaju greške prošlosti i da grade odnose na osnovu međusobnog poštovanja. Sve to pokazuje da društvo napreduje i da postoji iskrena želja za mirnijom, zrelijom budućnošću.
Zaključak: Budućnost bez predrasuda
Ova anketa je više od običnog istraživanja – ona je ogledalo društva koje se menja. Pokazuje da građani Hrvatske, naročito mladi, sve više odbacuju besmislene predrasude i uče da žive sa drugačijima.
Mržnja se povlači pred razumevanjem, a prošlost, iako se ne zaboravlja, prestaje da diktira budućnost. Hrvatsko društvo, baš kao i ceo region, nalazi se u trenutku kada je moguće izabrati put tolerancije, saradnje i poštovanja.
