By Većina ljudi zamišlja šlog kao iznenadan događaj koji se dešava usred dana. Međutim, šlog može nastupiti i tokom spavanja. Ovi tzv. „jutarnji šlogovi“ posebno su rizični jer simptome često primetimo tek po buđenju, što može odložiti pravovremenu reakciju.
Večernje navike igraju ključnu ulogu u tome da li ćemo tokom noći rasteretiti srce i mozak — ili ih dodatno opteretiti. Male promene rutine mogu imati veliki uticaj na opšte zdravlje.
Šta je šlog tokom spavanja?
Do šloga dolazi kada je dotok krvi u deo mozga blokiran ili kada pukne krvni sud. Kada se to dogodi tokom sna, nazivamo ga „jutarnjim šlogom“, jer osoba simptome uočava tek po buđenju.
Zbog toga je prevencija u večernjim satima posebno važna.
Rani simptomi šloga tokom sna
Ako se probudite i primetite iznenadne promene, obratite pažnju na sledeće znakove:
Utrnulost ili slabost jedne strane tela
Problemi sa govorom
Teškoće u razumevanju razgovora
Iznenadna konfuzija
Problemi sa vidom ili dvostruka slika
Gubitak ravnoteže
Jak, iznenadan bol u glavi
Mučnina, vrtoglavica ili nagla slabost
Lekari preporučuju FAST test:
F – Face: da li jedan obraz visi
A – Arm: da li ruka slabi
S – Speech: da li je govor nerazumljiv
T – Time: odmah pozvati hitnu pomoć
Čak i blagi simptomi mogu biti važni — rana reakcija pravi razliku.
Zašto večernje navike utiču na rizik?
Tokom sna, telo se smiruje, disanje usporava, a krvni pritisak prirodno snižava. Međutim, određene večernje navike mogu narušiti ovaj ritam i povećati opterećenje na krvne sudove i srce.
5 stvari koje treba izbegavati pre spavanja
Ne jedite kasno i teško – veliki, masni ili slani obroci pred spavanje podižu krvni pritisak i otežavaju varenje. Završite večeru 2–3 sata pre sna.
Ne preterujte sa alkoholom i ne pušite uveče – alkohol poremeti san i utiče na pritisak, a pušenje dodatno opterećuje krvne sudove.
Ne idite u krevet pod stresom – večernje rasprave ili prekomerno razmišljanje povećavaju puls i pritisak.
Ne koristite telefon ili TV tik pre spavanja – plava svetlost otežava lučenje melatonina i smanjuje kvalitet sna.
Ne ignorišite neobične simptome – bol u grudima, lupanje srca ili nagla glavobolja zahtevaju pažnju.
6 korisnih navika pre spavanja
Težite ka 7–9 sati sna – kvalitetan san podržava krvni pritisak i ravnotežu u organizmu.
Popijte malo vode – blaga hidratacija je korisna, ali izbegavajte velike količine tečnosti neposredno pre sna.
Redovno uzimajte propisanu terapiju – pridržavajte se uputstava lekara za pritisak, srce ili druge hronične tegobe.
Opustite telo i um – lagano istezanje, čitanje, smireno disanje ili muzika mogu poboljšati san.
Koristite CPAP aparat ako imate apneju – redovna upotreba smanjuje opterećenje srca i mozga.
Prošetajte posle večere – kratka lagana šetnja pomaže varenju i opuštanju pre sna.
Zaključak: Briga o sebi počinje uveče
Iako šlog može izgledati nepredvidivo, mnogo toga zavisi od svakodnevnih navika. Večernja rutina je jednostavan način da svom telu pružite podršku.
Male promene danas – zdravija budućnost sutra.
