By Poznati kardiohirurg dr Džeremi London privukao je veliku pažnju javnosti nakon što je jedno veoma popularno piće nazvao „tečnom smrću“. Iako bi mnogi prvo pomislili na žestoka alkoholna pića, ovaj stručnjak ističe da se radi o nečemu što konzumiraju milioni ljudi svakodnevno, a što ne sadrži ni kap alkohola.
Dr London, sertifikovani opšti, vaskularni i torakalni hirurg, redovno deli savete za očuvanje zdravlja na društvenim mrežama. Nedavno je objavio listu od četiri stvari koje on, kao stručnjak koji svakodnevno operiše ljudska srca, apsolutno izbegava.
Prve tri stavke na njegovoj listi su očekivane, ali i dalje kritične za zdravlje. Na prvom mestu je pušenje, za koje dr London tvrdi da je najgora stvar koju možete uraditi svom telu jer uništava pluća i drastično povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Druga stavka je alkohol, koji on naziva toksinom za svaku ćeliju u organizmu. Treći faktor rizika su rafinisano brašno i pšenica. Hirurg naglašava da je 80% kontrole telesne težine ishrana, dok samo 20% otpada na vežbanje, te da je nemoguće „izvežbati“ lošu ishranu bogatu testeninom i hlebom.
Međutim, četvrta stavka – koju je nazvao „tečna smrt“ – odnosi se na gazirane sokove i zaslađene napitke.
„Jednostavno ih nemojte piti. Tačka. Gotovo“, poručio je dr London svojim pratiocima. On objašnjava da je upotrebio ovako drastičan termin kako bi skrenuo pažnju na duboki problem koji ovi napici izazivaju u društvu. Prema njegovim rečima, ljudi često nisu svesni ogromne količine kalorija i šećera koje unose kroz sokove, što direktno utiče na razvoj metaboličkih bolesti.
Dr London nije jedini lekar koji upozorava na štetnost ovih napitaka. Dr Vilijam Li, gostujući u popularnom podkastu, istakao je da klinički dokazi povezuju visoku konzumaciju gaziranih sokova sa kardiovaskularnim bolestima i povećanim rizikom od kancera. On napominje da problem nije samo u šećeru, već u akumulaciji toksina iz raznih aditiva, boja, konzervansa i stabilizatora kojima se izlažemo hronično tokom vremena.
Šta piti umesto gaziranih sokova?
Stručnjaci iz Fondacije za srce savetuju da voda uvek bude prvi izbor kada osetite žeđ. Za one koji traže alternativu sa više ukusa, preporučuju se sledeće opcije:
Gazirana voda sa dodatkom svežeg voća ili začinskog bilja (poput nane).
Obično mleko ili biljne alternative obogaćene kalcijumom (sojino, bademovo ili ovseno mleko).
Čaj i kafa bez dodatih zaslađivača.
Mala čaša (do 125 ml) 100% prirodnog voćnog soka ili soka od povrća.
Izbacivanje „tečne smrti“ iz svakodnevne upotrebe može biti jedan od najvažnijih koraka ka dugovečnosti i zdravijem srcu, zaključuju stručnjaci.
