By Priča o mladoj majci i njenom neodgovornom suprugu Džeku potresla je javnost, ali heroj ove priče je zapravo baka Rouz. Nakon što je Džek ostavio trudnu suprugu samu pred porođaj kako bi se zabavljao sa prijateljima, nije se javljao na telefon čak ni kada su počele kontrakcije. U najtežim trenucima, baka Rouz je bila ta koja je pozvala hitnu pomoć, držala unuku za ruku u bolnici i prva prigrlila novorođenu bebu.
Kada se Džek konačno pojavio četiri dana kasnije, mirišući na alkohol i duvan, očekivao je toplu dobrodošlicu i ulogu „ponosnog oca“. Međutim, baka Rouz ga je sačekala na vratima. Čvrsto lupivši štapom o pod, predala mu je kovertu sa dokumentima koji su mu promenili život iz korena. Promenila je svoj testament i prepisala kuću direktno na Elizu i njenu ćerku, izbacivši Džeka iz nasledstva.
„Tvoja ćerka je rođena pre četiri dana dok si ti pio, a tvoja žena je kroz sve prošla sama. Sada ćeš slušati“, poručila mu je baka. Džeku je naređeno da spava u gostinskoj sobi, preuzme sve kućne poslove i brigu o bebi, uz pretnju da može odmah da ode ako odbije. Pod strogim nadzorom devedesetogodišnjakinje, Džek je svake noći u 2 ujutru dobijao flašicu u ruke uz reči: „Ona ima majku, ono što joj sada treba je otac“.
Vremenom, baka Rouz je uspela u onome što niko drugi nije mogao – naterala je Džeka da odraste. Iako mu supruga nije odmah oprostila, on je polako počeo da zarađuje izgubljeno poverenje kroz male, svakodnevne postupke. Ova priča je dokaz da porodica nije uvek ona osoba koja bi po pravilu trebala biti uz vas, već ona koja se pojavi kada se sve raspada. Za ovu bebu, baka Rouz je bila stub bez kojeg bi njihova budućnost ostala zakopana u neodgovornosti.
