By Jedno sasvim obično jutro pretvorilo se u malu misteriju kada je majka tokom čišćenja sobe svog sina naišla na nešto što nikako nije mogla da prepozna.
Dok je usisavala ispod kreveta i pomerala kutije, primetila je nekoliko neobičnih bledih komada pažljivo ostavljenih na salveti.
Na prvi pogled nisu ličili ni na igračke, ni na hranu, niti na bilo šta što je ranije videla.
Znatiželja je odmah proradila.
Uzela je jedan komad u ruku i pažljivo ga pogledala.
Bio je gladak, svetao i čvrst na dodir.
Izgledalo je kao da je ručno napravljen, što je celu situaciju činilo još čudnijom.
Što ih je duže gledala, bila je sve zbunjenija.
U glavi su joj prolazile razne teorije.
Da li je nešto sakrio?
Da li je u pitanju neki neobičan predmet ili deo nečega što nije trebalo da bude tu?
Odlučila je da sačeka sina i odmah ga pita.
Kada je došao kući i video šta je pronašla, počeo je da se smeje.
Objasnio joj je da su ti čudni komadi zapravo deo školskog projekta koji je radio sa prijateljem.
Pravili su male ukrasne oblike koristeći kalupe i različite materijale, a nezavršene komade ostavili su ispod kreveta da se osuše — i potpuno zaboravili na njih.
Da bi joj dokazao, pokazao joj je kalupe, materijale i završene radove koji su izgledali mnogo urednije i lepše od onih koje je pronašla.
Ono što je u prvi mah delovalo kao velika misterija, na kraju se ispostavilo kao sasvim bezazlen kreativni projekat.
Još jedan dokaz da stvari često izgledaju mnogo strašnije kada ih pronađemo bez objašnjenja.
