By Svi smo navikli na čudne navike komšija, ali slučaj koji se odigrao u našoj ulici prevazišao je sve granice lokalnih priča. Moja komšinica, povučena žena koja je godinama živela mirnim životom, iznenada je počela da svakog vikenda, bez izuzetka, provodi sate kopajući duboke rupe u svom dvorištu.
Niko nije znao šta radi. Neki su mislili da sadi egzotične biljke, drugi da traži izgubljeno blago, dok su oni najsumnjičaviji šaputali da pokušava da sakrije nešto što ne sme biti pronađeno. Kako je vreme prolazilo, rupe su postajale brojnije i dublje, a njen izraz lica svakog vikenda bio je sve ozbiljniji i zabrinutiji.
Tenzija u komšiluku dostigla je vrhunac jednog jutra kada su se, pre nego što se sunce potpuno pojavilo, pred njenom kućom zaustavila dva policijska automobila. Iznenadni dolazak organa reda šokirao je sve nas koji smo iz prikrajka posmatrali situaciju. Dok su policajci koračali prema njenim vratima, zavladao je muk, a pitanje koje je svima bilo na usnama bilo je: šta se to zapravo krije ispod površine njenog dvorišta?
Kada su je izveli iz kuće, nije pružala otpor. Njena mirnoća bila je još uznemirujućija od samih rupa. Tek kasnije smo saznali da njena aktivnost nije bila hir, već očajnički pokušaj da se zaštiti od nečega što je godinama tištilo njenu porodicu. Dok policija nastavlja istragu, a dvorište postaje mesto gde se pretražuje svaki pedalj zemlje, mi ostajemo sa gorčinom shvatanja da smo živeli pored nekoga čiji su najveći strahovi bili zakopani samo nekoliko metara od naših ograda.
Priča o komšinici koja je kopala rupe postala je opomena svima nama – ponekad su oni koji deluju najtiše, zapravo oni koji nose najteže tajne.
