By Rekordno nizak vodostaj Dunava duboko je zabrinuo hidrologe, stanovnike priobalnih područja i sve privredne sektore koji zavise od najveće evropske reke. Kao glavne uzroke ove kritične situacije hidrometeorolozi navode drastičan nedostatak snaga na Alpima, njegovo premno i naglo topljenje, kao i dugotrajan izostanak obilnijih padavina širom Evrope. Iako su se niski vodostaji beležili i ranije, zvanični podaci iz avgusta 2026. godine pokazuju da je na pojedinim mernim stanicama oboren rekordni minimum star više od sto godina. Posebno ozbiljna situacija zabeležena je kod Bezdana, tački gde Dunav iz Hrvatske ulazi u Srbiju.
Snijeg na Alpima otopio se prerano, a kiša je izostala
Hidrologija Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije Jelena Jerinić objasnila je da je tokom januara i početkom februara na Alpima bilo čak i više snega od višegodišnjeg proseka. Međutim, izuzetno visoke temperature dovele su do njegovog brzog i nekontrolisanog topljenja. Voda od otopljenog snega tek je kratkotrajno podigla nivo Dunava, ali nakon toga nije bilo dovoljno kiše da nadoknadi izgubljene prirodne zalihe. Физика
Prema njenim rečima, da su tokom proleća usledile obilnije padavine, vodostaj Dunava mogao je u martu dostići izuzetno visoke vrednosti, pri čemu bi postojala i mogućnost proglašenja vanredne odbrane od poplava. Umesto toga, nakon kratkog porasta usledio je dugotrajan i neprekidan pad nivoa reke.
Oboren rekord iz 1909. godine i svakodnevni gubitak vode
Kod Bezdana je 3. avgusta 2026. godine izmeren vodostaj od minus 163 centimetra, što je čak za 20 centimetara niže od prethodnog istorijskog minimuma zabeleženog daleke 1909. godine. Prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda ukazuju da bi vodostaj do 7. avgusta mogao pasti na dodatnih minus 170 centimetara.
Vodostaj trenutno opada brzinom od jednog do dva centimetra dnevno. Na lokacijama poput Bezdana, Bogojeva i Bačke Palanke, ogromni delovi rečnog korita ostali su potpuno suvi, pa su uočljive površine koje su u normalnim okolnostima duboko pod vodom. Ovakav pad otežava plovidbu, ugrožava rečne ekosisteme i višestruko povećava koncentraciju zagađujućih materija u vodi, ostavljajući posledice na poljoprivredu, industriju i lokalne zajednice.
Bez razloga za optimizam u narednih mesec dana
Sezonske prognoze jesesu najavljivale sušno vreme, ali stručnjaci nisu očekivali da će sušni period bez ikakvih ozbiljnijih padavina trajati ovoliko dugo. Za oporavak Dunava nije dovoljna kratkotrajna ili lokalna kiša. Potrebne su dugotrajne padavine na širem području Evrope kako bi se natopilo isušeno zemljište i obnovile podzemne zalihe.
Biološki minimum ugrožava rečni svet
Gubitak vode ozbiljno ugrožava biološki minimum – najmanju količinu vode potrebnu za opstanak biljnog i životinjskog sveta. Sa padom nivoa vode raste njena temperatura, dok se količina kiseonika drastično smanjuje, ostavljajući ribe i druge vodene organizme bez povoljnih uslova za život. U plićim delovima reke znatno se povećava i rizik od brzog razvoja algi i štetnih bakterija.
Za razliku od Dunava, reka Sava se trenutno nalazi u povoljnijoj hidrološkoj situaciji jer se njen sliv napaja padavinama koje češće stižu sa zapada, mada stručnjaci upozoravaju da ni drugi vodotoci nisu dugoročno zaštićeni ukoliko se suša nastavi.
Posledice po privredu i preporuke za građane
Nizak vodostaj unosi ozbiljne poremećaje i u privredne tokove:
Plovidba i transport: Teretni brodovi primorani su da drastično smanje količinu robe kako ne bi došlo do nasukavanja, što direktno povećava troškove transporta i usporava isporuke sirovina.
Priobalni sektor: Problemi su pogodili ribare, vlasnike marina, turističke radnike i lokalno stanovništvo.
Kupanje se ne preporučuje: Iako vodosnabdevanje pitkom vodom za sada nije ugroženo, stručnjaci apeluju na građane da izbegavaju kupanje u reci. Temperatura vode dostigla je oko 28 stepeni, što uz nizak vodostaj stvara idealne uslove za razmnožavanje bakterija i mikroorganizama.
Klimatske promjene donose sve veće oscilacije
Klimatolozi podsećaju da promene klime dovode do sve učestalijih vremenskih ekstrema, gde se u kratkim vremenskim razmacima smenjuju izuzetno sušni periodi i nagli porasti vodostaja sa olujnim nepogodama. Iz RHMZ-a napominju da nije isključeno da se već tokom predstojeće jeseni zabeleži potpuno suprotna situacija – nagli porast vodostaja i potencijalna opasnost od poplava.
Do stabilizacije prilika nadležni savetuju oprez, redovno praćenje zvaničnih hidroloških saopštenja i suzdržavanje od kupanja u rekama zbog visokih temperatura vode i rizika po zdravlje.
