By Priča o 56-godišnjoj ženi koja je redovno vežbala, vodila aktivan život i pazila na ishranu, a ipak doživela moždani udar sa smrtnim ishodom, privukla je veliku pažnju javnosti. Ljudi iz njenog okruženja opisivali su je kao energičnu i disciplinovanu osobu. Zbog toga je njen iznenadni odlazak pokrenuo važno pitanje: da li zdrava ishrana i fizička aktivnost mogu potpuno da zaštite čoveka od moždanog udara?
Odgovor je – ne mogu potpuno. One značajno smanjuju rizik, ali ne mogu da otkriju ili uklone svaki zdravstveni problem. Povišen krvni pritisak, dijabetes, poremećaji srčanog ritma, visok holesterol, pušenje, genetika i porodična istorija mogu povećati rizik čak i kod osoba koje naizgled žive zdravo.
Iako ne postoje zvanični medicinski izveštaji o konkretnom slučaju, ovaj primer služi kao važan podsetnik na tri rizika koje mnogi često zanemaruju.
1. Ne proveravaju krvni pritisak jer se osećaju zdravo
Povišen krvni pritisak jedan je od vodećih faktora rizika za moždani udar. Posebno je opasan zato što najčešće ne izaziva prepoznatljive simptome. Osoba može godinama imati hipertenziju, a da se pritom oseća potpuno zdravo, dok za to vreme povišen pritisak postepeno oštećuje krvne sudove i povećava mogućnost njihovog začepljenja ili pucanja.
Svetska zdravstvena organizacija naglašava da je merenje jedini pouzdan način da osoba sazna da li ima povišen krvni pritisak. Zdrava ishrana i vežbanje mogu pomoći u njegovoj kontroli, ali pojedinim ljudima je uprkos dobrim navikama potrebna i terapija koju određuje lekar. Pritisak zato ne treba meriti samo kada se pojave glavobolja ili vrtoglavica, već kroz redovne kontrole.
2. „Zdrava ishrana“ i dalje može sadržati previše soli
Mnogi ljudi izbegavaju brzu hranu i slatkiše, ali ne primećuju koliko soli unose kroz hleb, suhomesnate proizvode, sireve, gotove obroke, umake, grickalice i druge industrijski prerađene namirnice.
Previše natrijuma može doprineti rastu krvnog pritiska, a time i povećanju rizika od moždanog udara. Prema podacima Svetska zdravstvene organizacije, veliki deo stanovništva Evrope unosi više soli od preporučenog maksimuma od pet grama dnevno, računajući i so koja se već nalazi u gotovoj hrani. Zbog toga je korisno proveravati deklaracije proizvoda i davati prednost povrću, voću, integralnim žitaricama, mahunarkama i nemasnim izvorima proteina.
3. Zanemaruju iznenadne neurološke simptome
Glavobolja, vrtoglavica i umor mogu imati mnogo bezazlenih uzroka, ali posebnu pažnju zahtevaju simptomi koji nastanu naglo:
iznenadna slabost ili utrnulost lica, ruke ili noge, naročito sa jedne strane tela;
spušten ugao usana ili asimetrija lica;
otežan ili nerazumljiv govor;
iznenadna zbunjenost ili nemogućnost razumevanja govora;
nagli poremećaj vida, gubitak ravnoteže ili jaka, iznenadna glavobolja.
U takvoj situaciji potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć na broj 194 ili 112 i zapamtiti približno vreme kada su tegobe počele. Kod moždanog udara svaki minut je važan. Čak i ako simptomi nestanu nakon nekoliko minuta, stanje može predstavljati tranzitorni ishemijski napad (TIA ili „mini-moždani udar“), što takođe zahteva hitnu medicinsku procenu.
Vežbanje nije zamena za preventivne preglede
Redovna fizička aktivnost i pravilna ishrana ostaju veoma važne, ali ih treba kombinovati sa redovnom kontrolom krvnog pritiska, šećera u krvi, holesterola, telesne mase i srčanog ritma.
Poremećaj srčanog ritma, naročito atrijalna fibrilacija, može dovesti do stvaranja krvnih ugrušaka bez očiglednih simptoma. Nijedna strategija ne može potpuno ukloniti mogućnost moždanog udara, ali redovni pregledi i brzo reagovanje na iznenadne simptome mogu znatno smanjiti rizik i spasiti život.
