By Porodica mog dečka nije bas u najboljoj materijalnoj situaciji. Jučer sam otišla kod njega u grad u kome on studira. On je u stanu spremao večeru, i pozvao me je da mi kaže da kupim pavlaku, onu malu, u časi, zafalilo mu za nešto.
Kako me u velikom marketu mrzil da trazim baš tu malu pavlaku, uzela sam prvu koju sam ugledala, onu veliku u kofici.
Kada sam došla kod njega, sve super, mi večerali, i uveče zajedno trebali da se vratimo u naš grad.
On je na brzinu spakovao svoje stvari, i sasvim slučajno sam u autu vidjela da je…
On je na brzinu spakovao svoje stvari, i sasvim slučajno sam u autu vidjela da je spakovao u torbu tu pavlaku sto sam ja kupila, mi smo malo iskoristili za večeru, ostalo je krijući od mene stavio u torbu kako bi kući ponio. Duša me je zaboljela.
U povratku sam dala ideju kako bi bilo lijepo da ja jednom obradujem njegove, i nakupujem namirnica u nekom marketu, čisto onako, da im se zahvalim jer su divni prema meni, to sam rekla da se on ne bi osjećao neugodno, a da bih mu ja na bilo koji način pomogla.
To sam i uradila, i češće ću od sada raditi.”