By Starenje postepeno menja i telo i um. Muškarci s godinama mogu primetiti razlike u nivou energije, mišićnoj snazi, kvalitetu sna, raspoloženju i seksualnoj funkciji. Iako su određene promene prirodan deo procesa starenja, naglo ili izraženo pogoršanje zdravstvenog stanja ne treba automatski pripisivati samo godinama.
Nasleđe i starosnu dob ne možemo promeniti, ali svakodnevne navike – fizička aktivnost, pravilna ishrana, kvalitetan san, preventivni pregledi i pravovremeno lečenje – imaju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja i samostalnosti u poznijem dobu.
Testosteron se menja, ali simptomi nisu uvek hormonski
Postepeno smanjenje nivoa testosterona jedna je od najpoznatijih promena koje prate starenje muškaraca. Ovaj hormon utiče na mišićnu i koštanu masu, stvaranje crvenih krvnih zrnaca, seksualnu želju i nivo energije.
Znaci smanjenog testosterona mogu obuhvatati:
Smanjenu seksualnu želju i probleme sa erekcijom;
Gubitak mišićne mase, snage i energije;
Slabiju koncentraciju i promene raspoloženja;
Smanjenu gustinu kostiju i neobjašnjivu anemiju.
Međutim, isti ovi simptomi mogu biti posledica hroničnog stresa, depresije, gojaznosti, dijabetesa, apneje u snu ili bolesti štitaste žlezde. Zbog toga umor ili slabija seksualna funkcija sami po sebi nisu siguran dokaz nedostatka testosterona.
Prema preporukama Endokrinološkog društva, dijagnoza hipogonadizma postavlja se tek kada postoje jasni simptomi uz dosledno niske vrednosti hormona potvrdjene u najmanje dva odvojena merenja u ranim jutarnjim satima (između 7 i 10 časova). Terapiju testosteronom ne bi trebalo uzimati na svoju ruku kao preparat protiv starenja, već isključivo uz lekarski nadzor.
Mišićna masa i snaga postepeno opadaju
Gubitak mišićne mase i snage postaje izraženiji ako se čovek malo kreće ili nepravilno hrani. Slabiji mišići otežavaju svakodnevne aktivnosti (ustajanje, hodanje uz stepenice, nošenje tereta) i povećavaju rizik od padova i gubitka samostalnosti.
Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) preporučuju odraslim osobama najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno (brzo hodanje, vožnja bicikla) i vežbe snage za glavne mišićne grupe najmanje dva dana u nedelji, uz dodatne vežbe ravnoteže za starije osobe. Osobe sa hroničnim oboljenjima ili srčanim problemima treba da konsultuju lekara pre početka novih vežbi.
Ishrana i zdravlje kostiju
Uravnotežena ishrana sa dovoljno proteina (riba, jaja, nemasno meso, mlečni proizvodi, mahunarke) ključna je za očuvanje mišića. Osobe sa oboljenjima bubrega ili jetre ne bi trebalo samostalno da povećavaju unos proteina bez konsultacije sa lekarom. Takođe je važno održavati stabilnu telesnu masu, jer višak masnog tkiva povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa, dok naglo mršavljenje može ukazivati na gubitak mišića ili bolest.
Iako se osteoporoza često vezuje za žene, gustina kostiju opada i kod muškaraca. Rizik je veći kod onih koji dugo koriste kortikosteroide, puše, prekomerno piju alkohol, imaju nizak testosteron ili su imali prelom nakon lakšeg pada. Vežbe nosivosti (gde telo nosi sopstvenu težinu) pomažu očuvanju kostiju, dok suplemente kalcijuma i vitamina D treba uzimati samo po preporuci stručnjaka.
Potreba za snom i mentalno zdravlje
Iako stariji ljudi često lakše spavaju ili se ranije bude, Nacionalni institut za starenje ističe da je većini starijih odraslih osoba i dalje potrebno između 7 i 9 sati sna tokom noći. Održavanje redovnog rasporeda spavanja, smanjenje kofeina i izbegavanje ekrana pred spavanje doprinose boljem odmoru. Glasno hrkanje, gušenje u snu i jaka pospanost tokom dana mogu ukazivati na apneju u snu, što zahteva pregled lekara.
Penzionisanje, gubitak bliskih osoba i usamljenost mogu uticati na raspoloženje. Ako tuga, bezvoljnost, razdražljivost ili poremećaj sna traju duže od dve nedelje, potrebno je potražiti pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje. Društveni kontakti, hobiji i redovno kretanje od velikog su značaja za očuvanje mentalne svežine.
Preventivni pregledi i znaci upozorenja
Redovne kontrole pomažu da se potencijalni zdravstveni problemi uoče na vreme. U zavisnosti od godina i faktora rizika, lekar može preporučiti kontrolu pritiska, šećera u krvi, holesterola, krvne slike, stanja kostiju, kao i preglede prostate i debelog creva.
Promene zbog kojih obavezno treba otići kod lekara:
Nagli ili neobjašnjivi gubitak težine;
Uporan umor koji remeti svakodnevno funkcionisanje;
Bol ili pritisak u grudima i nedostatak vazduha;
Krv u mokraći ili stolici;
Nesvestica, nova slabost ili nagle promene u pamćenju i ponašanju;
Uporni problemi sa mokrenjem ili trajna erektilna disfunkcija.
Starenje ne znači odustajanje od aktivnog života. Pravovremene reakcije i zdrave navike omogućavaju muškarcu da i u poznijim godinama zadrži dobru kondiciju, samostalnost i visok kvalitet života.
