By Krstovdan, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 27. septembra kao Vozdviženje Časnog krsta, vekovima je bio povezan sa različitim verskim i narodnim običajima. Jedan od njih odnosio se i na pripremu domaćinstva za hladniji deo godine.**
Kada se u kalendaru pojavi crveno slovo, u mnogim pravoslavnim domovima i danas postoji običaj da se izbegavaju veći kućni i fizički poslovi. Međutim, u narodnoj tradiciji Krstovdan je imao i drugačiju, praktičnu ulogu.
## Kuća se pripremala za jesen i zimu
U seoskim sredinama kraj septembra predstavljao je važnu granicu u godišnjem ciklusu. Dani su postajali kraći, temperature niže, a veliki deo poslova na njivama i oko imanja bio je pri kraju.
Zbog toga se u pojedinim krajevima upravo oko Krstovdana završavalo sređivanje domaćinstva, proveravale zalihe i pripremala kuća za hladnije mesece.
To nije značilo da je čišćenje kuće bilo verska obaveza. Reč je pre svega o **narodnom običaju**, koji se vremenom povezao sa ovim praznikom.
## Nije crkveno pravilo da se na Krstovdan čisti kuća
Važno je napraviti razliku između narodnih običaja i pravila Srpske pravoslavne crkve.
Priče da „kuća mora da se očisti na Krstovdan“ ili da će se onome ko je ne uredi tokom godine dešavati loše stvari spadaju u **narodna verovanja**, a ne u crkveno učenje.
Praznik se ne svodi na čišćenje, spremanje ili bilo koji drugi kućni posao. Za vernike je njegov smisao prvenstveno verski.
## Branje bosiljka bilo je deo tradicije
Za jesenji Krstovdan u narodnoj tradiciji vezuje se i **bosiljak**. U pojedinim krajevima biljka se brala, nosila na osvećenje i potom čuvala u domu, često u blizini ikone.
Bosiljak ima posebno mesto u srpskoj narodnoj i pravoslavnoj tradiciji, pa se koristio u različitim verskim i porodičnim običajima.
## Krstovdan je dan posta
Vozdviženje Časnog krsta obeležava se 27. septembra, a praznik je u pravoslavnoj tradiciji povezan sa postom.
Zbog toga se i danas može čuti izreka: **„Ko se krstom krsti, za Krstovdan posti.“**
Običaji u vezi sa vrstom hrane i načinom posta mogu se razlikovati, pa se vernici za konkretna pravila mogu obratiti svojoj parohiji.
## Granica između leta i hladnijeg dela godine
Za naše pretke Krstovdan je u mnogim sredinama imao i praktičan značaj. Završavali su se sezonski poslovi, sređivalo imanje, proveravale zalihe i pripremao dom za predstojeće hladnije mesece.
Danas se život značajno promenio, ali je navika da se krajem septembra sklone letnje stvari, pripreme toplija odeća i ćebad i uredi ostava ostala prisutna u mnogim domaćinstvima.
**Zato priča o sređivanju kuće na Krstovdan pre svega govori o spoju verskog praznika i starih sezonskih običaja. Nije reč o crkvenoj naredbi da se kuća tog dana mora čistiti, već o tradiciji koja je nekada imala sasvim praktičnu svrhu.**
