By Aleksandra Ivanov imala je 25 godina, troje male dece i očekivala je četvrto kada je sa jakim bolovima i krvarenjem primljena u porodilište u rumunskom gradu Botošaniju. Tokom noći suprugu i lekarima slala je potresne poruke u kojima je molila za pomoć. Preminula je nekoliko sati kasnije, a slučaj ni tri godine posle tragedije nije dobio konačan sudski epilog.
Fatalna noć u bolnici „Mavromati“
Aleksandra Ivanov stigla je kolima hitne pomoći u porodilište Okružne bolnice „Mavromati“ u Botošaniju 17. avgusta 2023. godine, oko 23.30 časova. Bila je u približno trećem mesecu trudnoće. Žalila se na snažne bolove i krvarenje, a pregledom je utvrđeno da se trudnoća više ne razvija.Pitaj advokata
Očekivala je da će joj lekari pomogći i preduzeti odgovarajuće medicinske mere. Umesto toga, noć je provela u bolničkoj sobi dok se njeno stanje postepeno pogoršavalo.
Preliminarna kontrola Direkcije za javno zdravlje u Botošaniju kasnije je pokazala zabrinjavajući podatak: od 00.45 do 7.35 časova u njenom medicinskom kartonu nije zabeležena nijedna jedina mera nege niti terapijska intervencija.
Poslednje poruke i borba za dah
Dok je čekala pomoć koja nije dolazila, Aleksandra je slala poruke suprugu Gabrijelu i medicinskim radnicima. Pisala je da više ne može da podnese bolove i molila da neko dođe i pomogne joj. U jednoj od poslednjih poruka majci navodno je napisala da više ne može da diše. Čak i dok je trpela nepodnošljive bolove, raspitivala se za troje dece koja su je čekala kod kuće.
Njeno stanje naglo se pogoršalo oko 7.30 časova. Pojavili su se ozbiljni problemi sa disanjem i obilno krvarenje iz gornjih disajnih puteva, nakon čega je hitno prebačena na odeljenje intenzivne nege. Lekari su pokušali da je reanimiraju, ali njen život nije bilo moguće spasiti. Preminula je 18. avgusta, gotovo devet sati nakon dolaska u bolnicu.
Utvrđen uzrok smrti i istraga o propustima
Prema podacima iz medicinske dokumentacije, Aleksandra je doživela plućni edem i kardiorespiratornu insuficijenciju, dok je trudnoća koja je prestala da se razvija bila komplikovana teškom infekcijom.
Ti nalazi objasnili su neposredne medicinske uzroke smrti, ali nisu dali odgovor na najvažnije pitanje porodice: da li bi Aleksandra preživela da je na vreme dobila odgovarajuću negu? Izveštaj Direkcije za javno zdravlje otvorio je ozbiljna pitanja o radu ustanove. Zaposleni koji su tada bili na dužnosti privremeno su udaljeni s posla, dok je uprava pokrenula unutrašnje postupke. Predmet je ubrzo preuzelo Tužilaštvo pri Apelacionom sudu u Sučavi kako bi se utvrdilo da li postoji krivična odgovornost.
„Radost na njenom licu ne mogu da opišem rečima“
Iza ove tragedije ostala je porodica sa troje male dece. Aleksandrin suprug Gabrijel pratio je sećanja na ženu sa kojom je gradio život, a koju je upoznao kroz aktivnosti Udruženja mladih pravoslavaca Rumunije:Pronađi bolnicu
„Ono što mi je posebno privuklo pažnju bila je radost na njenom licu koju ne mogu da opišem rečima.“
Aleksandra je bila poznata po humanitarnom radu. Sa drugim mladim ljudima pripremala je hranu i čaj za beskućnike i pomagala majkama kojima je bila potrebna podrška. Još kao srednjoškolka, zajedno sa svojom porodicom, pružila je smeštaj jednoj mladoj majci i njenoj bebi.
Majčinstvo i neostvareni snovi
Gabrijel je Aleksandru opisao kao izuzetno posvećenu majku kojoj obaveze oko dece nisu predstavljale teret:
„Nikada se nije žalila zbog dece. Sve je uspevala da postigne jer je to bilo ono što je želela.“
Bračni par imao je veliki zajednički plan. Kupili su zemljište i želeli da sagrade kuću u kojoj će podizati decu. Aleksandra nije dočekala završetak radova, a Gabrijel je ostao sam sa troje mališana.
„Teško je, teško, jer je ona bila polovina koja je sve držala.“
Pitanje koje lomi srce: „Kada ću ponovo videti mamu?“
Jedan od najpotresnijih trenutaka dogodio se kada je njihova tada sedmogodišnja ćerka nekoliko puta pitala oca kada će biti vaskrsenje. Gabrijel je u početku pomislio da ga pita za praznik Vaskrs, ali devojčica je mislila na „ono veliko vaskrsenje“ i trenutak kada će ponovo moći da vidi svoju majku.
„Oni su deca, ali žive sa nadom da će se jednog dana ponovo sresti sa majkom.“
Aleksandrina kuma Oana govorila je o teškim trenucima i bolu koji donose prvi rođendani dece bez majke:Planiraj putovanje
„Da mi idemo na rođendane njene dece, a da nje nema tamo. Da mi budemo pored njih, da im mi pevamo srećan rođendan, a nje nema.“
Masovni protesti i reakcija javnosti
Aleksandrina smrt izazvala je ogroman revolt u Rumuniji. Hiljade građana izašle su na ulice Botošanija tražeći da se utvrdi odgovornost, a protesti su trajali nedeljama. Nekoliko stotina ljudi okupilo se i na Trgu Viktorija u Bukureštu kako bi pružilo podršku porodici. Porodici je dodeljena novčana pomoć od 30.000 rumunskih leja, ali materijalna podrška nije mogla da zameni odgovore koje su očekivali.
Status osumnjičene za dežurnu lekarku
Početkom septembra 2023. godine obavljeni su pretresi, a ginekološkinja Marijana Pitrop, koja je bila dežurna tokom noći u kojoj je Aleksandra boravila u bolnici, dobila je status osumnjičene. U decembru iste godine Pitrop je dobila otkaz u Okružnoj bolnici iz disciplinskih razloga, nakon čega je pokrenula postupak protiv bolnice tražeći da bude vraćena na posao, u čemu su je pojedine kolege podržale.
Prema izveštajima iz 2026. godine, protiv nje se i dalje vodi istraga zbog sumnje na ubistvo iz nehata, ali predmet još nije stigao do suda.
„Ove tri godine su kao noćna mora koja se ne završava“
Tri godine nakon Aleksandrine smrti porodica još čeka konačan sudski odgovor.
„Ove tri godine su kao noćna mora koja se ne završava.“
Gabrijel je u avgustu 2026. godine govorio o dugom čekanju i gubitku vere da će tragedija njegove supruge dovesti do stvarnih promena u zdravstvenom sistemu. Predmet se i dalje nalazi u fazi krivične istrage pred Tužilaštvom pri Apelacionom sudu u Sučavi. Gabrijel danas sam podiže troje dece, čuvajući ih od pune težine tragedije dok i dalje čeka pravdu za Aleksandru.Čitaj etici
