By Ishrana ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja, a određene prehrambene navike povezane su sa većim rizikom od razvoja pojedinih vrsta raka. Ipak, važno je razumeti da nijedna namirnica sama po sebi ne izaziva sve vrste malignih bolesti, kao što ni zdrava ishrana ne može u potpunosti da spreči njihov nastanak.Zakaži Pregled
Na rizik utiču brojni faktori, uključujući genetiku, starost, pušenje, telesnu masu, fizičku aktivnost i izloženost štetnim materijama. Uprkos tome, postoje prehrambene navike na koje vredi obratiti pažnju.
Откријте још
Zakaži Pregled
Poseti Hram
Podrži udruženja
Među njima se posebno izdvajaju konzumiranje prerađenog mesa i alkohola, prekomeran unos dodatog šećera i izbor namirnica koje mogu doprineti povećanju telesne mase.
1. Prerađeno meso: Zašto je važno ograničiti unos?
Kobasice, viršle, salame, slanina i drugi suhomesnati proizvodi čest su deo ishrane, ali njihovu konzumaciju treba ograničiti.
Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC), koja deluje u okviru Svetske zdravstvene organizacije, svrstala je prerađeno meso u grupu 1 kancerogenih faktora. To znači da postoje uverljivi dokazi da njegova konzumacija može izazvati rak kod ljudi, naročito rak debelog creva i rektuma.
Ova klasifikacija odnosi se na pouzdanost dokaza o uzročnoj povezanosti, a ne na to da prerađeno meso nosi isti nivo rizika kao svi drugi faktori iz iste grupe.
Prerađeno meso često sadrži dosta soli, a tokom pojedinih postupaka obrade i pripreme mogu nastati jedinjenja koja doprinose zdravstvenom riziku.
Šta odabrati umesto toga?
Češće birajte ribu, sveže meso u umerenim količinama, jaja i biljne izvore proteina kao što su pasulj, sočivo i leblebije. Prednost dajte raznovrsnoj ishrani, a prerađene mesne proizvode ostavite za povremenu konzumaciju.
2. Dodati šećeri: Problem nije samo u slatkišima
Gazirani sokovi, energetska pića, industrijski deserti i drugi zaslađeni proizvodi mogu sadržati velike količine dodatog šećera.
Čest unos ovih proizvoda može olakšati prekomeran unos kalorija i doprineti povećanju telesne mase. Prekomerna telesna masa i gojaznost povezane su sa većim rizikom od više vrsta raka, zbog čega je važno voditi računa o ukupnim prehrambenim navikama.
Ipak, nije tačno da šećer sam po sebi direktno izaziva rak samo zato što ćelije tumora koriste glukozu za energiju. Sve ćelije u organizmu koriste glukozu, a potpuno izbacivanje šećera iz ishrane nije dokazani način sprečavanja ili lečenja malignih bolesti.
Dodati šećeri mogu se nalaziti i u zaslađenim jogurtima, gotovim sosovima, žitaricama za doručak i drugim proizvodima za koje se ne očekuje da sadrže mnogo šećera.
Kako smanjiti unos šećera?
Zamenite zaslađene napitke vodom ili nezaslađenim čajem.
Birajte celo voće umesto da često posežete za slatkišima.
Proveravajte deklaracije i količinu dodatog šećera.
Industrijske deserte i zaslađene grickalice konzumirajte ređe.
Cilj nije da se plašite svake slatke namirnice, već da smanjite prekomeran unos šećera i usvojite navike koje možete dugoročno da održavate.
3. Trans-masti i često konzumiranje pržene hrane
Trans-masti su vrsta masti koje se mogu naći u pojedinim industrijski proizvedenim namirnicama, naročito kada se koriste delimično hidrogenizovana ulja. Njihov unos povezan je sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, pa se preporučuje da bude što manji.
Važno je, međutim, razlikovati zdravstvene rizike povezane sa trans-mastima od tvrdnje da svaka pržena hrana direktno izaziva rak. Takva tvrdnja bila bi previše pojednostavljena.
Način pripreme hrane, vrsta ulja, temperatura, veličina porcije i učestalost konzumiranja mogu uticati na kvalitet ishrane. Često konzumiranje energetski bogate hrane može doprineti povećanju telesne mase, što je povezano sa rizikom od pojedinih malignih bolesti.
Откријте још
Čitaj bestselere
Kupi trudnice
Planiraj putovanje
Koji su bolji izbori?
U svakodnevnoj ishrani prednost dajte maslinovom ulju, orašastim plodovima, semenkama i ribi. Hranu češće pripremajte kuvanjem, dinstanjem ili pečenjem, a pržene industrijske proizvode i grickalice ograničite.
Nije potrebno izbegavati sve masti: organizmu su potrebne, ali je važno birati njihove kvalitetnije izvore i voditi računa o ukupnoj količini.
4. Alkohol: Potvrđena povezanost sa više vrsta raka
Konzumiranje alkohola povezano je sa povećanim rizikom od nekoliko vrsta raka, uključujući rak usne duplje, ždrela, jednjaka, jetre, debelog creva i dojke.
Jedan od razloga je acetaldehid, jedinjenje koje nastaje tokom razgradnje alkohola i koje može oštetiti DNK. Alkohol utiče i na druge procese u organizmu koji mogu učestvovati u razvoju malignih bolesti.
Rizik zavisi od količine i učestalosti konzumiranja, kao i od drugih individualnih faktora. Kada je reč o prevenciji raka, ne postoji nivo konzumiranja alkohola za koji se može garantovati da je potpuno bez rizika.
Šta možete da uradite?
Smanjenje količine i učestalosti konzumiranja alkohola može doprineti smanjenju rizika. Ako alkohol ne konzumirate, nema zdravstvenog razloga da počnete. Za svakodnevnu hidrataciju birajte vodu i druge napitke bez alkohola.
Koje prehrambene navike mogu doprineti smanjenju rizika?
Umesto fokusiranja na jednu namirnicu, korisnije je posmatrati celokupan način ishrane. Raznovrsna ishrana, održavanje zdrave telesne mase i redovna fizička aktivnost deo su zdravih životnih navika.
U jelovnik češće uključujte:
Povrće i voće: različite vrste obezbeđuju vlakna, vitamine i druge korisne hranljive materije.
Integralne žitarice: ovas, ječam, integralni hleb i smeđi pirinač doprinose unosu vlakana.
Mahunarke: pasulj, grašak, sočivo i leblebije dobri su izvori biljnih proteina i vlakana.
Ribu i druge izvore proteina: kombinujte različite namirnice prema svojim potrebama.
Kvalitetne izvore masti: maslinovo ulje, orašasti plodovi i semenke mogu biti deo uravnotežene ishrane.
Pored ishrane, značajni su i nepušenje, fizička aktivnost, zaštita od prekomernog izlaganja suncu i učešće u preporučenim preventivnim pregledima i skrining programima.
Može li pravilna ishrana potpuno sprečiti rak?
Ne postoji način ishrane koji garantuje da se rak neće razviti. Čak i osobe koje vode računa o zdravlju mogu oboleti, jer na nastanak bolesti utiče veliki broj faktora koji nisu uvek pod našom kontrolom.Zakaži Pregled
Ipak, zdrave navike mogu doprineti smanjenju rizika od određenih bolesti i poboljšanju opšteg zdravstvenog stanja.
Ako vam je dijagnostikovana maligna bolest, nemojte samostalno uvoditi stroge dijete ili izbacivati čitave grupe namirnica u nadi da ćete zaustaviti bolest. O ishrani tokom lečenja razgovarajte sa onkologom i kvalifikovanim nutricionistom.
Zaključak
Prerađeno meso i alkohol povezani su sa povećanim rizikom od određenih vrsta raka, dok prekomeran unos dodatog šećera i nekvalitetna ishrana mogu doprineti problemima poput gojaznosti, koja je takođe povezana sa rizikom od pojedinih malignih bolesti. Trans-masti su posebno važne zbog štetnog uticaja na kardiovaskularno zdravlje.
Najbolji pristup nije strah od hrane, već raznovrsna ishrana, umerenost i održive životne navike. Ograničavanje poznatih faktora rizika, uz preventivne preglede kada su preporučeni, predstavlja razumniji pristup od oslanjanja na pojedinačne namirnice ili neproverene metode prevencije.
