By Ubrzo se začulo nešto što me potpuno sledilo.
Iz zida je dopirao neobičan zvuk, nalik tihom zujanju, a zatim se začulo nekoliko kratkih klikova.
U prvi mah pomislila sam da je riječ o nekom modernom hotelskom uređaju. Ipak, nešto mi nije dalo mira.
Pogledala sam ručicu koju sam nekoliko puta povukla i primijetila da se nalazi na veoma neobičnom mjestu, gotovo sakrivena iza metalnog dijela tuš-kabine.
Odjednom se začulo glasno lupanje na vratima kupatila.
„Ljubavi, jesi li dobro?“, povikao je moj dečko.
„Jesam, ali mislim da sam nešto pokvarila!“, odgovorila sam uspaničeno.
Otvorila sam vrata kupatila, umotana u peškir, i ispričala mu šta se dogodilo.
On je ušao, pogledao ručicu, a zatim prasnuo u smijeh.
„Pa ti si aktivirala alarm za pomoć!“
Gledala sam ga potpuno zbunjeno.
„Kakav alarm?“
„U nekim hotelima postoje sigurnosni alarmi u kupatilima. Ako se gost oklizne ili mu pozli, može pozvati osoblje.“
U tom trenutku začulo se novo kucanje, ovaj put na vratima naše hotelske sobe.
Moj dečko je otišao otvoriti, a ispred vrata stajala su dvojica zaposlenika hotela i žena iz recepcije.
„Dobro veče, dobili smo signal za hitnu pomoć iz vašeg kupatila. Je li sve u redu?“
Kada sam čula te riječi, poželjela sam da propadnem u zemlju.
Moj dečko je pokušavao objasniti situaciju, ali se toliko smijao da jedva uspijevao izgovoriti rečenicu.
„Sve je u redu. Moja djevojka je samo bila malo previše radoznala.“
Zaposlenica recepcije ljubazno se nasmiješila i rekla:
„Ne brinite, gospođice. Niste prvi gost kojem se ovo dogodilo.“
Pomislila sam da je neprijatnosti konačno došao kraj.
Međutim, sljedećeg jutra dogodilo se nešto još neugodnije.
Dok smo doručkovali u hotelskom restoranu, prišao nam je konobar i upitao:
„Jeste li vi gosti iz sobe 407?“
Moj dečko je potvrdno klimnuo glavom.
Konobar se nasmiješio i rekao:
„Samo da provjerim, treba li vam danas još neka pomoć oko tuširanja?“
Moj dečko se toliko nasmijao da je skoro prosuo kafu.
Ja sam samo spustila pogled prema tanjiru i odlučila da do kraja boravka više ništa ne diram bez prethodnog pitanja.
Ali priča se tu nije završila.
Nekoliko mjeseci kasnije, za moj rođendan, dečko mi je poklonio malu kutiju. Bila sam uzbuđena, očekujući nakit.
Kada sam je otvorila, unutra je bila mala ukrasna ručica s natpisom:
„Za slučaj da ti ponovo zatreba pomoć pod tušem!“
Smijala sam se do suza.
Danas smo u braku, ali on i dalje svakome prepričava naš prvi zajednički boravak u luksuznom hotelu.
A ja sam iz svega izvukla jednu važnu pouku:
Nikada ne povlači nepoznatu ručicu u hotelskom kupatilu, naročito ako ne znaš čemu služi!
Jer ponekad jedna sasvim obična radoznalost može izazvati toliku pometnju da je pamtiš cijelog života.
Jeste li vi ikada doživjeli sličnu neprijatnost u hotelu?
