By Izjave bivšeg visokog policijskog zvaničnika, evropskog poslanika i predstavnika opozicije otvorile su pitanja o događajima koji su, prema njihovim tvrdnjama, pratili izborno veče u Srbiji. U središtu navoda su mogući planovi za osporavanje rezultata, prisustvo policije u Beogradu i navodni telefonski razgovori sa stranim zvaničnicima.
Važno je naglasiti da se deo ovih tvrdnji zasniva na izjavama sagovornika britanskog lista The Times i da nije nezavisno potvrđen.
Ozbiljne optužbe o mogućem zadržavanju vlasti
Prema navodima objavljenim u medijima, pojedini sagovornici tvrde da je Aleksandar Vučić nakon parlamentarnih izbora razmatrao mogućnost osporavanja rezultata ukoliko bi ishod bio nepovoljan za njegov politički blok.
Bivši komandant Specijalne antiterorističke jedinice Srbije Spasoje Vulević izneo je tvrdnje o velikom broju policajaca i muškaraca za koje je naveo da su bili angažovani u centru Beograda.
Откријте још
Podrži udruženja
Zakaži Pregled
Planiraj putovanje
„Poslao je 4.000 policajaca i 3.000 batinaša u centar Beograda da u nedelju zaštite režim“, izjavio je Vulević za The Times, dodajući da smatra da je postojala namera da se izborni rezultat ne prizna.Prati izbore
Ove tvrdnje predstavljaju ozbiljne optužbe i zahtevaju dodatnu proveru kroz nezavisne izvore, zvanične podatke i dokumentaciju.
Evropski poslanik govorio o upozoravajućim informacijama
Sandro Gozi, poslanik Evropskog parlamenta i predsednik Evropske demokratske stranke, izjavio je da su iz diplomatskih izvora stizali zabrinjavajući navodi o mogućem pokušaju nasilnog zadržavanja vlasti.
Prema njegovim rečima, informacije su ukazivale na rizik od ozbiljne političke krize tokom izbornog perioda.
Ipak, javno dostupne tvrdnje o navodnim planovima i njihovim učesnicima ne treba poistovećivati sa dokazanim postojanjem organizovanog plana za državni udar.
Navodi o mogućem korišćenju sile
Radomir Saičić, predstavljen u izveštaju kao jedan od kandidata Studentske liste, izjavio je da je vlast navodno razmatrala upotrebu sile ukoliko bi izborni rezultat bio tesan.
Prema njegovim tvrdnjama, pojedini pozivi iz policijskih i drugih krugova mogli su uticati na promenu odluke.
Saičić je pomenuo i navodnu pretnju upućenu bivšem policajcu koji je javno pozivao kolege da ne primenjuju nasilje nad demonstrantima. Okolnosti te pretnje, kao i njen izvor, trebalo bi dodatno proveriti.
Šta se, prema navodima, događalo u Pionirskom parku?
U tekstu koji je objavio The Times, a koji prenosi portal Novi.ba, pominju se grupe muškaraca u tamnoj odeći koje su navodno dolazile u Pionirski park u Beogradu.
Sagovornici su njihovo prisustvo povezivali sa mogućnošću novih incidenata i pokušajem ponovnog zauzimanja prostora u kojem se nalazilo šatorsko naselje poznato kao Ćacilend.Prati zakone
Pominju se i raspoređivanje policijskih snaga, blokade pojedinih saobraćajnica i druge bezbednosne mere. Međutim, bez nezavisne potvrde nije moguće pouzdano zaključiti da li su ovi događaji bili deo unapred organizovanog plana za osporavanje izbora.
Poziv oko 21.30 i spekulacije o pritisku iz inostranstva
Jedan od ključnih delova priče odnosi se na navodni preokret tokom izborne večeri. Prema tvrdnjama sagovornika, oko 21.30 došlo je do promena u ponašanju vlasti, a pojavile su se i pretpostavke da su telefonski razgovori sa stranim zvaničnicima mogli uticati na dalji razvoj događaja.
U pojedinim navodima pominje se i mađarski premijer Viktor Orban, ali za njegovu navodnu ulogu u donošenju odluke nisu predstavljeni nezavisno potvrđeni dokazi.
Vulević je ocenio da je eventualni pritisak mogao doći iz evropskih vlada, ali i ta procena ostaje njegova tvrdnja, a ne potvrđena činjenica.
Pitanja koja zahtevaju dodatnu proveru
Navodi o mogućem nasilnom zadržavanju vlasti, angažovanju velikog broja ljudi i uticaju stranih zvaničnika otvaraju ozbiljna pitanja o političkoj situaciji u Srbiji.
Za pouzdan zaključak potrebno je proveriti autentičnost izjava, izborni kontekst, raspored policijskih snaga i eventualne dokaze o telefonskim razgovorima ili konkretnim planovima.
Dok takvi dokazi ne budu dostupni, tvrdnje o navodnom planu državnog udara i razlozima za promenu političke odluke treba predstavljati kao navode pojedinih sagovornika, a ne kao utvrđene činjenice.
