By ### Na dan naše druge godišnjice sjela sam u auto s momkom i njegovim prijateljem, a ono što se dogodilo nakon nekoliko kilometara nikada neću zaboraviti!
Taj dan trebao je biti jedan od najljepših u mom životu. Moj momak Marko i ja slavili smo dvije godine veze. Voljela sam ga svim srcem i bila uvjerena da ćemo jednog dana stati pred matičara.
Ali nisam ni slutila da će se te večeri sve promijeniti.
Bili smo kod njegovog prijatelja Nikole. Oko deset sati navečer Marko je predložio da me odvezu kući.
„Hajde, ljubavi, kasno je. Nikola će voziti, a ja ću sjediti naprijed“, rekao je.
Sjela sam na zadnje sjedište.
Čim smo krenuli, osjetila sam neku čudnu nelagodu. Marko i Nikola neprestano su se pogledavali, a svaki put kada bih nešto pitala, davali su kratke odgovore.
Prošli smo nekoliko kilometara kada sam primijetila da Nikola nije skrenuo prema mojoj kući.
„Nikola, promašio si skretanje“, rekla sam.
Niko nije odgovorio.
„Marko, jesi li me čuo? Kuda idemo?“
Marko se okrenuo prema meni i pokušao se nasmijati.
„Opusti se, ljubavi. Imamo malo iznenađenje za tebe.“
Ali njegov osmijeh nije bio iskren.
Srce mi je počelo ubrzano lupati.
„Kakvo iznenađenje? Zašto mi ništa niste rekli?“
Nikola je tada zaključao vrata automobila.
Čula sam karakterističan zvuk brave.
U tom trenutku uhvatila me panika.
„Odmah zaustavite auto!“, povikala sam.
Marko je podigao ruku.
„Samo me saslušaj. Sve ćemo ti objasniti.“
„Nemaš mi šta objašnjavati! Otključajte vrata!“
Nikola je skrenuo na uski put koji je vodio prema staroj kući na kraju sela.
Nigdje nije bilo ulične rasvjete.
Samo šuma, mrak i nekoliko napuštenih objekata.
Kada se automobil konačno zaustavio, Nikola je izašao, a Marko se okrenuo prema meni.
„Moram ti nešto priznati“, rekao je.
Glas mu je drhtao.
„Šta?“
„Prije šest mjeseci napravio sam veliku grešku. Mislio sam da ću je moći sakriti od tebe, ali više ne mogu.“
Osjetila sam kako mi se stomak steže.
„Jesi li me prevario?“
Spustio je pogled.
„Nije to što misliš.“
„Onda mi reci istinu!“
U tom trenutku Nikola se vratio do automobila i otvorio moja vrata.
„Molim te, izađi. Neko želi razgovarati s tobom.“
Nisam se pomjerila.
„Ne idem nikuda dok mi ne kažete šta se događa!“
Marko je uzdahnuo.
„U redu. Reći ću ti.“
Iz džepa je izvadio telefon i pokazao mi fotografiju.
Na njoj je bila djevojka koju nikada ranije nisam vidjela.
Držala je bebu u naručju.
„Ko je ovo?“, upitala sam.
Marko je nekoliko sekundi šutio.
A onda je izgovorio:
„Ovo je moja bivša djevojka. A dijete koje drži… možda je moje.“
Osjetila sam kao da me neko udario u grudi.
„Molim?!“
„Saznao sam prije nekoliko mjeseci. Ona tvrdi da sam otac, ali nisam bio siguran. Danas sam dobio rezultate testa.“
„I zato si me doveo ovdje?!“
„Ne. Postoji još nešto.“
Nikola je stajao pored automobila, nervozno gledajući prema kući.
„Marko, nemamo više vremena“, rekao je.
Odjednom su se na kući upalila svjetla.
Ulazna vrata su se otvorila.
Na pragu je stajala starija žena.
Kada sam je ugledala, sledila sam se.
Bila je to moja majka!
„Mama?! Šta ti radiš ovdje?!“
Prišla mi je i zagrlila me.
„Dušo, oprosti mi. Nisam znala kako drugačije da ti kažem.“
Odmaknula sam se od nje.
„Šta da mi kažeš? Kakve ti veze imaš s Markovim djetetom?“
Majka je pogledala Marka.
„Jesi li joj rekao?“
On je odmahnuo glavom.
„Samo dio.“
Tada sam shvatila da svi oko mene znaju nešto što ja ne znam.
„Dosta mi je vaših tajni! Hoću istinu, odmah!“
Majka me uhvatila za ruku.
„Prije dvije godine, kada si upozn
