By Mirno veče uz zajedničku večeru, film i odmor posle napornog dana pretvorilo se u pravu malu istragu za jednog mladića koji je tokom posete devojci otišao da opere ruke i u kupatilu primetio nepoznati predmet.
Pored ormarića zapazio je stvar čiji ga oblik nije podsećao ni na šta što je ranije koristio. Umesto da jednostavno pita, počeo je samostalno da nagađa njenu namenu. Najpre je pomislio da je reč o dodatku za neki kozmetički uređaj, zatim da možda služi za čišćenje, ili da predstavlja deo nekog većeg proizvoda. Kako mu nijedna pretpostavka nije delovala dovoljno uverljivo, ubedio bi sebe da je verovatno u pitanju nešto sasvim uobičajeno što je trebalo odmah da prepozna. Zbog tog osećaja neprijatnosti i straha da ne ispadne glup, u kupatilu se zadržao mnogo duže nego što je nameravao.
Kada se konačno vratio, devojka je već privodila kraju pripremu večere. Ozbiljno ju je upitao može li da mu objasni čemu služi predmet koji je zapazio. Ona je najpre pomislila da se dogodilo nešto važno, ali kada je shvatila zbog čega je bio zbunjen, prasnula je u smeh:
— Zar si sve vreme pokušavao da shvatiš šta je to? — Jesam. Mislio sam da ću se setiti. — Zašto me jednostavno nisi pitao?
Priznao joj je da ga je bilo sramota i da je očekivao da će odgovor biti očigledan, a da će njegovo pitanje zvučati smešno. Nju je, međutim, mnogo više zabavilo to što je toliko vremena proveo u nagađanjima.
Iako u samoj anegdoti nije precizirano o kom tačno predmetu je reč, niti je opisana njegova veličina, materijal ili karakteristični delovi, ova šaljiva situacija pokazala je koliko daleko čovek može otići iz čistog ponosa. Kada su seli da večeraju, više nije pokušavao da sakrije zbunjenost, već se i sam od srca nasmejao sopstvenim pretpostavkama i tome koliko mu je vremena trebalo da konačno izgovori ono jedno spasonosno pitanje.
