By Suzan je imala 68 godina kada ju je ćerka Emili zamolila da nekoliko nedelja čuva decu zbog novog rasporeda na poslu. Dvanaestogodišnji Džejk oduvek je bio strpljiv sa trogodišnjom Lili. Čitao joj je istu slikovnicu koliko god puta bi tražila i puštao je da mu rasturi kulu od kockica čim je završi. Zato je baka odmah primetila kada je devojčica počela da se povlači čim bi je brat pozvao na sprat.Planiraj putovanje
Lili je rekla da ne želi ponovo u sobu
Jednog utorka, dok je spremala ručak, Suzan je začula plač iz dnevne sobe. Zatekla je Džejka kako kleči ispred sestre i drži je za ruke. Pustio ju je čim je baka ušla i rekao da su se samo igrali.
„Neću opet gore“, rekla je Lili kroz suze.
„Dogovorili smo se da joj ne kažeš“, brzo je dodao Džejk.
Sledećeg jutra, dok su bile same za stolom, Suzan je pitala unuku šta joj smeta u sobi na spratu. Lili je neko vreme prstom gurala mrvice po tanjiru, a onda rekla da Džejk misli da će baka plakati ako sazna šta tamo drže.
Откријте још
Zakaži Pregled
Otkrij rute
Planiraj putovanje
Suzan joj je rekla da sme da joj ispriča šta god je brine, čak i ako je obećala da će čuvati tajnu. Kad se Emili vratila s posla, prenela joj je šta je čula. Dogovorile su se da razgovaraju s Džejkom, ali je Suzan već tog popodneva dobila odgovor.
Prolazila je hodnikom na spratu kada je iz male sobe čula Lili.
„Boli me. Ne mogu više.“
Suzan je odmah otvorila vrata.
Na stolu je stajala dedina kamera
Lili je sedela na niskoj drvenoj stolici, u cipelama koje su joj bile premale. Na jednoj peti čarapa joj se skupila ispod kaiša. Džejk je stajao iza stare kamere naslonjene na dve debele knjige. Pored nje su bili požutela fotografija i papir na kojem je krupnim slovima napisao pesmicu.
Suzan je prvo skinula devojčici cipele. Na peti je videla crven trag. Pitala je Lili da li je još nešto boli, a devojčica je odmahnula glavom i pružila ruke da je baka podigne.
Tek tada je Suzan pogledala fotografiju. Na njoj je njena ćerka Emili, otprilike u Lilinom uzrastu, sedela na istoj stolici i nosila iste cipele. Fotografiju je snimio Suzanin muž, koji je preminuo prethodne zime.Planiraj putovanje
Džejk je iz kutije sa dedinim stvarima izvadio kameru i pronašao stari snimak na kojem njegova mama peva. Hteo je da za bakin rođendan snimi Lili kako peva istu pesmu. Nameštao joj je ruke kao na fotografiji i vraćao je na stolicu svaki put kada bi ustala. Kada je pokušala da mu kaže da je cipele žuljaju, tražio je da izdrži dok ne završe poslednji pokušaj.
„Mislio sam da ćeš plakati kad čuješ dedu na snimku“, rekao je. „Hteo sam da budeš tužna samo malo, pa da ti onda bude drago.“
Suzan je spustila Lili na krevet i sela pored nje.
„Možda bih i plakala“, rekla je. „Ali kad ti Lili kaže da je boli ili da želi da prestane, odmah staneš. Poklon može da sačeka.“
Džejk je ugasio kameru. Onda je pitao sestru da li želi da joj donese papuče. Lili je rekla da želi, ali da iz sobe prvo iznese one male cipele.
Na rođendan su pustili oba snimka
Te večeri Džejk je pred majkom ispričao šta je pokušavao da uradi. Izvinio se Lili što je tražio da ostane na stolici i obećao da je više neće nagovarati da peva. Narednih dana kamera je stajala na polici u dnevnoj sobi.
Na Suzanin rođendan zajedno su pogledali stari snimak. Emili je na njemu zaboravila poslednji stih, a iza kamere se čuo deda kako joj ga šapuće. Suzan je obrisala oči i zamolila Džejka da vrati taj deo. Odavno nije čula muževljev glas.
Kad se snimak završio, Lili je sama donela kameru sa police. Popela se baki u krilo i pitala Džejka može li sada da je snimi.
„Može“, rekao je. „Koju ćeš pesmu?“
Lili je pogledala u svoja bosa stopala.
„Moju. I pevam samo jednom.“
