By Kada žena tokom intimnog odnosa deluje pasivno, ćuti ili se povlači, ne postoji jedno univerzalno psihološko objašnjenje. Takvo ponašanje može biti povezano sa umorom, stresom, nezadovoljstvom u vezi, manjkom samopouzdanja, bolom, zdravstvenim stanjem ili neprijatnim iskustvima iz prošlosti, zbog čega ne treba odmah zaključiti da partnerka više nije zainteresovana ili da je problem nužno u privlačnosti.Podrži udruženja
Prvo i najvažnije pitanje jeste pristanak
Pasivnost, ćutanje ili odsustvo otpora ne predstavljaju automatski pristanak. Ako se partnerka ukoči, povuče, prestane da učestvuje ili deluje odsutno i uznemireno, intimni odnos treba odmah prekinuti i proveriti da li želi da nastavi. Pitanja poput „Da li ti je prijatno?“, „Želiš li da stanemo?“ i „Kako se osećaš?“ važnija su od pokušaja da se njeno ponašanje protumači bez razgovora.
Pristanak treba da bude jasan, dobrovoljan i prisutan tokom čitavog odnosa, a stručnjaci organizacije RAINN naglašavaju da ćutanje, ukočenost ili nedostatak otpora nisu isto što i pozitivan pristanak.
Mogući uzroci pasivnosti i povlačenja
Emocionalna udaljenost: Kada u vezi postoje nerešeni sukobi, osećaj zapostavljenosti ili narušeno poverenje, osoba može biti fizički prisutna, ali emocionalno udaljena kao vid zaštite.
Stres i svakodnevni umor: Poslovne brige, finansije, porodične obaveze, anksioznost, depresivno raspoloženje ili loša slika o sopstvenom telu značajno utiču na želju i opuštanje.
Reakcija „zamrzavanja“: Kod osoba sa traumatičnim iskustvima može se javiti automatska reakcija nervnog sistema na opasnost, zbog čega telo postaje ukočeno, što nije svesna odluka ni dokaz želje.
Fizički i zdravstveni razlozi: Bol, vaginalna suvoća, hormonske promene, infekcije, menopauza, endometrioza ili pojedini lekovi mogu učiniti odnos neprijatnim ili bolnim.
Rutina i nedostatak komunikacije: U dužim vezama odnos može postati predvidiv, a pasivnost može ukazivati na dosadu ili na navikavanje da potrebe nisu primećene.
Kada je potrebno potražiti stručnu pomoć?
Razgovor sa lekarom ili ginekologom preporučljiv je ako se ponavljaju fizički simptomi poput bola ili suvoće, dok psiholog ili psihoterapeut može pomoći kod posledica traume, straha ili problema sa samopouzdanjem. Najvažnije je ne donositi brze zaključke, već osigurati jasan pristanak i stvoriti prostor za iskren, smiren razgovor.Ublaži bol
