By Ovogodišnja sezona uragana u Atlantskom basenu zabeležila je neuobičajeno dug period bez ijednog uragana. Do 21. septembra nijedna od formiranih tropskih oluja nije dostigla snagu uragana, što je pojava koja je u istoriji meteoroloških merenja poslednji put zabeležena još 1914. godine.
Na ovaj redak fenomen ukazao je i meteorolog Ivan Ristić, istakavši da bi ovakav razvoj događaja na Atlantiku mogao biti zanimljiv indikator u kontekstu atmosferskih obrazaca koji nas očekuju tokom predstojeće zime.
Američki podaci i poređenje sa istorijskim rekordima
Prema zvaničnim podacima američkog Nacionalnog centra za uragane, u Atlantiku je do druge polovine septembra zabeleženo više imenovanih tropskih oluja, ali nijedna nije prerasla u uragan. Ovo je posebno neobično s obzirom na to da se sam vrhunac aktivnosti atlantske sezone u proseku događa upravo tokom septembra.
Istorijski zapisi Američke nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA) pokazuju da je 1914. godina ostala upamćena kao jedna od najmirnijih sezona u istoriji, sa samo jednom tropskom olujom i potpunim izostankom uragana.
Može li miran Atlantik predvideti vremenske prilike u Srbiji?
Iako je meteorolog Ristić skrenuo pažnju na moguću povezanost ovog fenomena sa širim zimskim obrazcima, stručnjaci naglašavaju da izostanak uragana sam po sebi nije dovoljan za pouzdanu prognozu vremena na Balkanu.
Odnos između tropskih sistema u Atlantiku i zimskih prilika u Evropi izuzetno je složen. Za precizniju procenu zime u Srbiji neophodno je analizirati znatno širi spektar faktora:
Stanje i pritisak atmosfere iznad Evrope i Atlantika.
Površinsku temperaturu mora i oceanskih struja.
Položaj mlaznih struja i globalne klimatske oscilacije.
Zbog toga se tvrdnje da „mirniji Atlantik donosi jaku zimu u Srbiji“ moraju posmatrati isključivo kao meteorološka hipoteza, a ne kao potvrđena prognoza.
Konačni bilans i prognoza za predstojeću zimu
Zvanična sezona uragana na Atlantiku traje od 1. juna do 30. novembra, što znači da stanje zabeleženo krajem septembra ne predstavlja konačan bilans. Atmosferski uslovi se mogu promeniti za vrlo kratko vreme, pa i sama sezona može naknadno dobiti na intenzitetu.
Trenutno ne postoji dovoljno naučnih osnova za tvrdnju da Srbiju očekuje „zima za pamćenje“ ili ekstremne hladnoće isključivo zbog mirnijeg Atlantika. Iako je reč o izuzetno zanimljivom meteorološkom fenomenu, konačnu sliku o temperaturama i padavinama daće tek zvanični dugoročni modeli u narednom periodu.
