“Dobili smo bebu i ja sam odlučio da dam otkaz i ostanem kod kuće umjesto žene.
Ona stvarno voli svoj posao i već nakon 2 sedmice se žalila da joj fali da izađe iz kuće i razgovara s odraslima, dok je meni muka svako jutro kad pomislim da moram na posao i najviše volim da budem kod kuće.
O brizi za bebu nismo znali ništa, zajedno smo učili i čitali knjige i još uvijek učimo.
Beba svakako pije flašicu tako da nema nikakvog razloga zašto se ja ne bi mogao uspješno brinuti o njoj, ali naša familija je puna osuda i komentara, za ženu su počeli da pričaju da je bez srca što hoće na posao i “ostavlja bebu”, a za mene da sam papučar što sam odlučio ostati kod kuće.
A mi sretni i sve dobro funkcioniše, samo se familiji više baš ne javljamo.”