By Tragična smrt Novosađanke T. R. (19), koja je stradala prilikom parasejlinga u Budvi 28. maja, izazvala je veliku polemiku. Uzrok njene smrti još uvek nije zvanično otkriven, a jedna od pretpostavki je da je devojka doživela panični napad usled kog je poginula. Sada je psihijatar Irena Đorđević objasnila šta je zapravo anksiozni poremećaj i koliko se razlikuje od anksioznosti.
Sagovornice “Blica” ,Doktorka Mirjana Tomić, lekar specijalista neuropsihijatrije, doktor medicinskih nauka sa radnim iskustvom dužim od 42 godine i psiholog Tatjana Subotić objasnile su nedavno šta su panični napadi. One su otkrile da do njih dolazi zbog anksioznih napada koje uzrokuje anksiozni poremećaj.
Razlika između anksioznosti i anksioznog poremećaja
Psihijatar, Irena Đorđević, napravila je paralelu između toga šta je anksioznost, a šta anksiozni poremećaj. Ona je istakla da je svaki čovek povremeno anksiozan, dok anksiozni poremećaj mora da se leči.
– Moramo da definišemo šta je anksioznost da bi smo mogli da definišemo napade panike.
Anksioznost sama po sebi nije poremećaj i ona se ne leči, svi smo ponekada anksiozni. Kada osećamo neki strah ili opasnost da nam dolazi, a ne znamo od čega, to je anksioznost. Ona se najčešće javlja zbog nečega što se nalazi duboko unutar naše psihe i što mi najčešće ne možemo dobro da identifikujemo. Anksioznost kao takva se ne leči. Međutim, ukoliko se ona javlja učestalo i smeta nam u svakodnevnom životu, onda se radi o anksioznom poremećaju – kazala je doktorka Irena Đorđević.
Napad panike je vrhunac anksioznog napada
Đorđevićeva je objasnila da čovek koji doživi panični napad sluti da će mu se dogoditi neka katastrofalna smrt. Ona ističe da kada anksiozni napad dođe do svog vrhunca, prelazi u panični napad.
Napad panike podrazumeva jedan pik jako, jako visoke anksioznosti u kom mi imamo doživljaj da će se dogoditi neka katastrofa: Da ćemo umreti, ugušiti se, da ćemo se udaviti, da ćemo poludeti… Tada se celo naše telo ponaša u skladu sa tim. U tim trenucima postoji čitav niz simptoma koji osećamo, koji u stvari ide u prilog tome da će nastupiti katastrofa. U tim momentima ljudi zaista traže hitnu pomoć, osećaju se kao da će se zaista nešto katastrofalno dogoditi. Napad panike se javlja kao vrhunac anksioznih napada – objašnjava psihijatar.
Doktorka Irena je ispričala koliko obično traje napad panike, kako telo čoveka reaguje na njega i šta se dešava u ljudskom organizmu kada napad prođe.
– Napad panike ne traje dugo, u piku traje između 10 minuta i pola sata, iako čovek koji ga doživljava ima utisak da traje mnogo duže. Vrlo je važno da znamo da će se naše telo umiriti nakon napada panike, čak iako nikako ne reagujemo. Napad panike je zaista zastrašujući – istakla je ona.
Strah od ponavljanja paničnog napada
Dr. Psihijatar Irena Đorđević istakla je važnost lečenja paničnih napada. Ona je objasnila da se ljudi koji su doživeli ovakav napad, neretko plaše da će se on ponoviti.
– Onaj ko je jednom doživeo panični napad, često posle toga ima agorofobiski sindrom, izbegava određena mesta na kojima bi mogao da se ponovi napad panike ili ima strah da ostane sam… Osobe koje su to iskustvo prošle imaju često predrasude da bi mu se mogao ponoviti napad panike i na taj način dodatno ugrožava svoj kvalitet života. Zato je veoma važno, da se osoba koja je imala napad panike, ipak obrati psihijatru. Jedna od uspešnih metoda, kojima možemo da pomognemo sebi tokom napada panike jeste vežba usporenog disanja – zaključila je ona.
Podsetimo, Novosađanka (19) poginula je prošle nedelje u Budvi i to kada se odvezala sa sajle tokom parasejlinga, a zatim pala sa oko 50 metara visine u more i poginula.
Ona je nedeljama, pre ovog nemilog događaja, kačila na svom Instagram profilu fotografija sa crnogorskog primorja na kojima se videlo da je uživala u trenucima koje je tamo provodila.
Od T.R. (19) oprostile su se i njene drugarice koje su uplakane stajale ispred njene zgrade.
