By Sa Jelenom sam drugarica od prvog razreda. Kada mi je rekla da se udaje, vrištale smo kao devojčice. Upoznala ga je na poslovnom putu u Beču, zaljubila se za mesec dana, i za godinu dana zakazali su venčanje. Ja sam bila kuma.
Njega nikada nisam upoznala. On je živeo u Beču, ona je putovala kod njega, a na slikama koje mi je pokazivala bio je uvek sa naočarima za sunce ili sa leđa. „Stidljiv je, mrzi da se slika”, smejala se.
Dan koji sam pokušavala da zaboravim
Pre osam godina i ja sam trebalo da se udam. Za Nikolu. Bili smo zajedno pet godina. Na dan venčanja stajala sam ispred opštine u beloj haljini, sa buketom i porodicom. Čekala sam sat vremena. Nikola se nije pojavio. Poslao je poruku: „Ne mogu. Izvini.” I nestao. Saznala sam kasnije da je otišao u inostranstvo. Tri godine sam se lečila od tog dana.Čitajte magazin
Jelena je sve to znala. Bila je sa mnom te noći, držala me dok sam plakala. Ali Nikolu nije poznavala lično, jer je tada živela u drugom gradu.
Ulazak mladoženje
Venčanje je bilo u sali sa ogromnim lusterima. Ja sam stajala pored Jelene kod matičara, sa njenim buketom u rukama. Vrata su se otvorila i ušao je mladoženja.
Nikola. Osam godina stariji, sa malo sede kose na slepoočnicama. Isti hod. Isti osmeh.
Zastao je kad me je video. Videla sam kako mu je lice pobledelo. Matičarka je nešto rekla, gosti su se smejali, niko ništa nije primetio. Samo nas dvoje smo stajali i gledali se kao duhovi.
Jelena me je uhvatila za ruku i šapnula: „Šta ti je? Bleda si.” Nisam mogla da progovorim.
Izbor u pet minuta
U glavi su mi prolazile hiljade misli. Da li da ćutim i dozvolim da se moja najbolja drugarica uda za čoveka koji je jednom pobegao? Ili da joj upropastim najlepši dan u životu?
Pre nego što sam odlučila, Nikola je prišao matičarki i tiho zamolio za pet minuta. Pozvao je Jelenu i mene u sporednu prostoriju. Zatvorio je vrata i rekao: „Jelena, moram nešto da ti kažem pre nego što kažeš da.”
I ispričao je sve. Da je mene ostavio pred opštinom. Da je bio kukavica. Da nije znao da sam ja ta drugarica o kojoj ona priča, jer me je ona uvek zvala nadimkom iz detinjstva. Da je osam godina nosio sramotu tog dana. I da ne želi da počne brak lažući.
Onda se okrenuo prema meni i, prvi put posle osam godina, rekao: „Izvini. Zaslužila si mnogo više od jedne poruke.”
Šta je Jelena odlučila
Jelena je dugo ćutala. Onda je pogledala mene, ne njega. „Ti odluči. Ako ti kažeš ne, ja izlazim iz ove sale sa tobom.”Kupi kalendar
U tom trenutku sam shvatila da me je davno prošlo. Da više ne volim Nikolu, i da je čovek koji stoji ispred mene nekako drugačiji od onoga koji je pobegao. Rekla sam: „Udaj se. Ali ako opet pobegne, ja ću ga naći.”
Svi smo se nasmejali kroz suze. Venčali su se pola sata kasnije. Ja sam potpisala kao kuma.
Prošlo je od tada tri godine. Jelena i Nikola imaju sina. A ja sam njegova kuma. Ponekad, kada ga gledam kako se igra sa bebom, pomislim kako je život čudan: čovek koji me je ostavio pred matičarem, osam godina kasnije pred matičarem mi je konačno rekao istinu. I tek tada sam bila slobodna.
