By Udala sam se za čoveka koji je bio finansijski stabilan. Imamo zajedničku kćerku, ali naš brak s vremenom više nije funkcionisao. Nakon dugog razmišljanja, odlučila sam da podnesem zahtev za razvod.
Nakon što smo se razdvojili, on je napustio stan u kojem smo zajedno živeli – ali je želeo da ponese sa sobom sve što je smatrao da je „njegovo“.
To je značilo i deo nameštaja, kućne uređaje, pa čak i česme iz kuhinje i kupatila.
Na brakorazvodnoj parnici, sudija ga je upitao:
„Kako možete tako lako pustiti ovakvu ženu?“
Na to je odgovorio:
„Još uvek je volim.“
Ipak, svi ti predmeti koje je poneo, na kraju su završili u šupi kod njegove majke – nepokriveni, zaboravljeni, i vremenom uništeni.
U tom trenutku sam shvatila da ponekad ljudi pokušavaju sačuvati stvari – jer ne znaju kako da sačuvaju ono što je zaista važno.
Poruka:
Nekada su emocije dublje nego što izgledaju na površini. Ljubav, ponos i tuga često se prepliću na najneobičnije načine. Nije uvek lako razumeti tuđe odluke – ali svako nosi svoj teret onako kako zna i ume.
Napomena:
Ova priča je inspirisana stvarnim iskustvima i prenosi lično viđenje autorke. Objavljeno uz dozvolu izvora: Brightside.me. Fotografija je ilustrativna.
