By Prije par godina moja cimerka imala dečka bildera.
Htio sam malo da se našalim s njim i zalijepio sam teglu superljepkom. I kad su pravili večeru poturio im tu teglu.
Čovjek se mučio i mučio. Pola sata nije htio da odustane. Nema šta nije probao. Reko daj da ja probam, nije to do snage.
Oboje mi se nasmijali. Dok nisu gledali zamijenim teglu i drugu odvrnem odmah. Kažem evo. Gleda on, nešto mu nije jasno. I… Uzme opet onu zaljepljenu! ! !
Misleći da je nova u pitanju.
Mučio se par minuta, pobjesnio i otišao kući. Ljudi moji nikad mi teže nije bilo da se ne nasmijem. “