By Mujo i Fata u Americi
Otišli Mujo i Fata u Ameriku. Dobili su sve što im treba, ali im je rečeno da, ako dobiju dete, moraju mu dati američko ime.
Rodila Fata sina, a Mujo otišao da ga upiše.
Kad se vratio, Fata ga pita:
– Kako mu je ime?
– Sjedinjene Američke Države – kaže Mujo.
– Pa kako ćemo ga zvati, bolan Mujo?
– Esadeee, Esadeee…
2. Priča o ocu koji sam podiže ćerku
Snažna očinska ljubav
Pre dve godine moja supruga je odlučila da ode. Rekla je da želi novi život i otišla bez najave, ostavivši našu četvorogodišnju ćerku i mene. Od tada se nije javila ni da pita kako je dete.
Naravno da je bilo teško. Najviše me je bolela tuga mog deteta koje je svakodnevno tražilo mamu. Vremenom smo nas dvoje stvorili svoj svet, uz mnogo truda, ljubavi i razumevanja.
Bio sam joj i otac i majka. Znam da život donosi razne izazove, ali ako ikada dođe trenutak kada njena majka poželi da se vrati i traži starateljstvo, boriću se da zaštitim ono što smo zajedno izgradili.
3. Situacija s bazenom i porodicom
Lična odluka – porodična rasprava
Kupujemo bazen za dvorište, jer smo to želeli već neko vreme. Dogovorim se s mamom, sve je bilo jasno, ali onda se u odluku uključuje širi krug rodbine, sa drugačijim mišljenjima – da li da bude veći ili manji, ko će ga koristiti i koliko.
Naučila sam važnu lekciju – da, iako volimo porodicu, ne možemo uvek dozvoliti da drugi odlučuju umesto nas. Na kraju dana, to je naša imovina i naš izbor.
4. Gest devojke u restoranu
Znak dobrote u prolazu
Shvatio sam koliko mi znači kada sam video kako se, nakon obilnog obroka u restoranu, moja devojka zadržala s kesom u ruci. Nisam ni znao šta nosi, sve dok nismo prišli dečaku koji je bio sam na ulici.
U kesi je bila hrana koju nije pojela, a koju je čuvala kako bi je dala nekome kome je potrebna. Tog trenutka znao sam da pored sebe imam osobu velikog srca.
5. Muškarci koji „nestanu“
Otvorenost ili gubljenje vremena
Nije problem kada neko ne želi vezu. Problem je kada neko ulazi u nečiji život bez iskrenih namera, pa onda jednostavno nestane bez objašnjenja.
Ako niste sigurni – budite iskreni. Nekada je najpoštenije reći “nisam spreman” nego igrati se tuđim vremenom i emocijama.
6. Punica i hrana s grada
Razlike u navikama – sa dozom humora
Moja devojka odrasla je na selu i sada živimo u gradu. Kada odemo kod njenih, uvek ima posla, ali to mi ne smeta. Ono što me uvek iznova iznenadi jeste što njena mama izbegava svaku hranu koju donesemo iz grada – sve je, po njenim rečima, „umetno“.
Ironično, iako ne jede ništa „kupovno“, puši i koristi lekove svakodnevno. Svako ima svoje navike – ja se trudim da ih razumem, pa makar i uz osmeh.
7. Priča o ocu i finansiranju studija
Zahvalnost bez dugova
Tokom studija pomagao mi je deda s mamine strane. Moj otac nije bio uključen, jer mu je to bilo preskupo. Danas sam na završnoj godini mastera i sama finansiram svoje troškove.
Kada je otac čuo da sam zaradila više u maju, rekao je majci: “Pa neka sada nama pošalje.” Ne zameram mu što me nije ranije pomagao, ali ne razumem potrebu da se sada nešto očekuje.
Zahvalnost ne treba da preraste u dug. Pomaganje je stvar izbora, ne obaveze.
