By Sinoć negdje oko 9 sati uveče išao sam da kupim cigarete i usput sretnem komšijinu kćerku, curetak 16, 17 godina i par metara iza nje neki nepoznat momak.
Samo što sam prošao možda neki 50-ak metara od njih začujem vrištanje, okrenem se i vidim je kako bježi od tog momka preko puta. Bez razmišljanja krenem za njima i na sav glas počnem da psujem i da mu prijetim. Kada me je vidio pobjegao je u neku uličicu. Kada sam došao do nje bila je sva uplakana i uplašena, zahvaljivala mi se jer sam je spasio od manijaka.
Tada me zamolila da je otpratim do njene kuće, a kada smo došli obzirom da je bila sama zamolila me da uđem sa njom u kuću.
Svo vrijeme sam je gledao kao moju kćerku koja je starija od nje 3 godine, ali nakon što smo ušli priljubila se uz mene, počela da me ljubi i na kraju se desilo, spavali smo.
Rekla je da je to znak zahvalnosti, ali savjest me uništi, cijelu noć nisam spavao, imam 53 godine i jednostavno nisam to smio sebi dozvoliti. Nije nevina bila, ali sve jedno nisam smio to uraditi.
Da li sam ustvari i ja manijak, kao onaj što ju je proganjao! Bojim se, ako sam jednom izgubio razum, šta ako se to ponovi, šta ako se sazna…