By Moja pokojna nana je uvek govorila:
— „Ti si moja omiljena.“
Izgovarala bi to uz zaverenički osmeh, dok bi mi gurala dodatni kolačić ili me molila da ostanem još malo posle večere. Tada mi je to delovalo kao mala, slatka porodična šala. Nakon njene smrti, te reči su postale samo uspomena.
Na čitanju testamenta, moji rođaci su dobili nakit, novac i starinski nameštaj. A ja — ja sam dobila samo njenu staru mačku, Pip.
U prostoriji se prolomio smeh.
— „Izgleda da je nana baš želela da ti ostavi… mačku“, dobacio je neko kroz šalu.
Nije mi bilo važno što nisam dobila ništa materijalno, ali sam se potajno pitala zašto je nana insistirala da Pip pripadne baš meni. Ipak, uzela sam malu tigrastu mačku, odnela je kući i obećala sebi da ću se brinuti o njoj najbolje što mogu.
Neobičan trag
Nekoliko meseci kasnije, Pip je iznenada prestala da jede. Uplašena, odvela sam je u malu veterinarsku ambulantu u koju je nana godinama vodila svoje ljubimce.
Veterinar, stariji čovek blagih očiju, pažljivo ju je pregledao. Zatim je pogledao njenu ogrlicu, blago se osmehnuo i rekao:
— „Vidim da vas je vaša nana zaista volela.“
Zbunjeno sam ga pogledala.
— „Kako to mislite?“
Pokazao je glavom prema ogrlici.
— „Otvorite je kada dođete kući. Želela je da to pronađete onda kada bude pravo vreme.“
Otkriće
Srce mi je lupalo dok sam se vraćala kući. Pip je prela u mom krilu dok sam skidala njenu staru ogrlicu. Unutar postave primetila sam mali skriveni prorez. Pažljivo sam ga otvorila.
Ispao je mali, presavijen papirić, požuteo po ivicama, ispisan naninim rukopisom.
Na njemu je bilo ime i broj telefona njenog advokata — ali ne onog koji je vodio čitanje testamenta.
Pozvala sam broj.
Javila se žena smirenog, toplog glasa.
— „Vaša baka mi je ostavila uputstva da razgovaram isključivo sa vama“, rekla je. „Postojao je poseban fond, namenjen samo vama.“
Zastala sam, zatečena.
— „Zašto baš meni?“
— „Zato što je rekla da ste je voleli bez ikakvih očekivanja“, odgovorila je tiho.
Poslednji poklon
Ispostavilo se da mi je nana ostavila značajan deo svoje imovine — dovoljno da mi promeni život i pruži sigurnost o kojoj nikada nisam razmišljala.
Dok je Pip mirno prela pored mene, shvatila sam istinu.
Moja nana je znala da će se ostali brinuti o tome šta će dobiti.
Ali je isto tako znala ko ju je voleo zbog nje same.
Mačka nikada nije bila „sve“ što sam nasledila.
Bila je ključ.
I to je bio njen poslednji, pažljivo osmišljen poklon.
