By Udala sam se prošle subote. Posle velike i lepe proslave, muž i ja smo duže spavali – bilo je kasno kad smo legli, pa smo želeli da se malo odmorimo. On se prvi probudio oko pola 11 i rekao mi da ide s jaranom na kafu, dok ja još malo odspavam.
Ustajem ja oko pola 12, živimo trenutno sa njegovim roditeljima. Kad sam izašla iz sobe, svekar i svekrva su pili kafu u dnevnoj sobi. Pozdravim ih, ali nisam dobila odgovor. Pomislila sam da su još umorni.
Priđem bliže i pitam šta ćemo za ručak – svekrva se okrene od mene bez reči. Malo zbunjena, vratim se u sobu.
Nakon pola sata dolazi kod mene i kaže:
„Samo da ti kažem – u našoj kući nije običaj da se spava do 11. Mi smo domaćini, komšije gledaju, pa da znaš za ubuduće.”
Bila sam zatečena. Rekla sam to mužu, on je rekao da se ne uzrujavam i da ne obraćam pažnju, ali iskreno – nisam bila sigurna kako da reagujem.
Iako me taj trenutak malo uznemirio, s vremenskim odmakom gledam na to kao na lekciju – ulaskom u brak ulazi se i u novu dinamiku, sa svim njenim nijansama. Nije uvek savršeno, ali deo je života i učenja.
