By Od detinjstva sam osećala da je moj otac distanciran čovek. Retko je pokazivao emocije i često sam pokušavala da od njega dobijem makar mali znak odobravanja — osmeh, reč ohrabrenja ili bilo kakav izraz bliskosti. Obično bih dobila kratko: „Dobro“, i ništa više.
Kada je majka preminula, očekivala sam da će otvoreno pokazati tugu. Umesto toga, stajao je u tišini tokom sahrane, miran i povučen. Tada sam njegovu rezervisanost doživela kao nerazumevanje gubitka koji smo delili.
Nekoliko dana kasnije, dok sam pakovala majčine stvari, pronašla sam zapečaćenu kovertu u njenoj torbi. Na njoj je pisalo njenim rukopisom:
„Za moju ćerku.“
Unutra je bilo kratko pismo i jedna fotografija. Na slici je majka bila nasmejana pored meni nepoznatog muškarca. U pismu je stajalo:
„Ako ovo čitaš, imaš pravo da znaš: čovek koji te je odgajio nije tvoj biološki otac.“
Te reči su me duboko potresle. Pozvala sam tetku tražeći objašnjenje. Nakon duže pauze, tiho je rekla:
„Majka je želela da se to nikada ne otkrije. On nije tvoj biološki otac, ali je bio taj koji je ostao uz vas i brinuo se o vama.“
Kada sam razgovarala sa njim, bez oklevanja je potvrdio ono što sam saznala. Seo je i mirno rekao:
„Znao sam od početka. Nadao sam se da će vreme učiniti da se osećam sigurnije u svoju ulogu.“
Zatim je prvi put otvoreno govorio o svojoj borbi:
„Bilo mi je teško da prihvatim situaciju. Ali vremenom sam shvatio da ste mi oboje važni, čak i onda kada to nisam umeo da pokažem.“
Slušala sam ga u tišini, ne znajući kako da odgovorim. Mešala su se različita osećanja — tuga, zbunjenost, ali i razumevanje.
Ipak, duboko u sebi sam znala jedno: bez obzira na okolnosti, on je bio osoba koja je brinula o meni, donela odluke u moju korist i bila prisutna u važnim trenucima mog života.
U mnogim stvarima, bio je otac u punom smislu te reči.
Napomena
Ova priča je fikcija inspirisana stvarnim događajima. Imena, likovi i detalji su izmenjeni. Svaka sličnost sa stvarnim osobama je slučajna. Sve fotografije, ukoliko postoje, koriste se isključivo kao ilustracija.
