By Koprivnjača, crvenilo i svrab ponekad deluju kao obična, prolazna alergijska reakcija. Međutim, kada se pojave zajedno sa oticanjem jezika ili grla, otežanim disanjem, vrtoglavicom ili naglim padom krvnog pritiska, situacija u sekundi postaje hitna.
Anafilaksija je izuzetno ozbiljna i životno ugrožavajuća alergijska reakcija koja se može razviti veoma brzo i zahteva trenutno lečenje. Alergijske reakcije mogu izgledati veoma različito – kod nekih ljudi sve se završi blagim svrabom ili osipom, dok kod drugih reakcija zahvati više organskih sistema i počne direktno da ugrožava disanje i cirkulaciju.
Simptomi koji ukazuju na ozbiljnu reakciju
Anafilaksija može zahvatiti više delova tela gotovo istovremeno. Reakcija se manifestsje kroz različite sisteme organa:
Kožni simptomi: Koprivnjača, intenzivan svrab, crvenilo ili naglo žarenje i osećaj toplote. Posebno zabrinjava oticanje lica, usana, jezika ili grla, što direktno sužava disajne puteve.
Respiratorni simptomi: Otežano ili ubrzano disanje, šištanje pri disanju, promuklost i osećaj stezanja u grlu.
Kardiovaskularni simptomi: Vrtoglavica, izražena slabost, nesvestica, nesvakidašnji pad krvnog pritiska i kolaps.
Digestivni simptomi: Mučnina, povraćanje, proliv i jaki grčevi u stomaku.
Neurološki/Psihološki simptomi: Zbunjenost, izrazita uznemirenost i osećaj predstojeće opasnosti ili katastrofe.
Važno je znati: Osoba ne mora imati sve navedene simptome da bi reakcija bila ozbiljna. Takođe, odsustvo kožnog osipa ne isključuje anafilaksiju!
Zašto je anafilaksija toliko opasna?
Najveći problem predstavlja brzina kojom se stanje može pogoršati. Kod pojedinih osoba reakcija napreduje tokom svega nekoliko minuta: disajni putevi počinju da otiču, krvni pritisak naglo pada, a osoba može brzo izgubiti svest. Zbog toga je nedopustivo čekati i posmatrati hoće li simptomi spontano nestati.
Dobra vest je da postoji izuzetno efikasan lek za hitno lečenje – adrenalin (epinefrin). Osoba kojoj je zbog poznate opasnosti propisan autoinjektor adrenalina treba da ga primeni čim se posumnja na anafilaksiju, a zatim se odmah mora pozvati hitna pomoć.
Alergija se može prvi put pojaviti i u odraslom dobu
Česta je zabluda da se ozbiljne alergije javljaju isključivo u detinjstvu. Nova alergija se može razviti i kod odraslih osoba koje su određenu hranu, lek ili neki drugi alergen godinama podnosile bez ikakvih problema.
Najčešći okidači anafilaksije:
Hrana: Orašasti plodovi, kikiriki, plodovi mora, jaja, mleko, soja.
Lekovi: Antibiotici (posebno penicilini), nesteroidni antiinflamatorni lekovi (npr. ibuprofen, aspirin).
Ubodi insekata: Ose, pčele, stršljeni.
Lateks: Proizvodi od prirodnog gumenog lateksa.
Kada treba odmah reagovati?
Posebno zabrinjava situacija kada se nakon kontakta sa potencijalnim alergenom pojave problemi sa disanjem ili cirkulacijom, ili kada se istovremeno jave simptomi iz više različitih sistema (tzv. pravilo dva sistema – npr. koprivnjača praćena povraćanjem ili otežano disanje uz vrtoglavicu).
Međutim, nemojte čekati drugi simptom: otežano disanje, oticanje jezika/grla ili kolaps sami po sebi zahtevaju trenutnu medicinsku pomoć!
Prva pomoć: Šta uraditi ako osoba ima autoinjektor adrenalina?
Ukoliko osoba posjeduje autoinjektor adrenalina, sledite sledeće korake:
Aplikujte adrenalin: Lek se ubrizgava u spoljašnji deo spoljašnje strane spoljašnjeg dela butine (može se primeniti i preko odeće).
Pozovite hitnu pomoć (194): Čak i ako se osoba odmah oseća bolje, medicinska procena je obavezna jer se simptomi mogu vratiti nakon nekoliko sati (bifazna reakcija).
Zapamtite: Antihistaminici mogu pomoći kod blagih kožnih promena, ali nisu zamena za adrenalin kod anafilaksije!
Važnost pravilnog položaja tela:
Slabost/Vrtoglavica: Osoba treba da leži ravno sa podignutim nogama.
Otežano disanje: Osobi više odgovara položen/sedeći položaj sa podignutim gornjim delom tela.
Trudnice: Treba da leže na levom boku.
Gubitak svesti: Postaviti osobu u bočni koma položaj (ako diše). Ako ne diše, odmah započeti kardiopulmonalnu reanimaciju (CPR).
Kako smanjiti rizik u svakodnevnom životu?
Nosite autoinjektor sa sobom: Redovno proveravajte rok trajanja leka i uvek ga držite pri ruci.
Čitajte deklaracije: Kod alergija na hranu, proveravajte sastav proizvoda i informišite osoblje u restoranima.
Informišite zdravstvene radnike: Uvek jasno naglasite lekarima i farmaceutima na koje ste lekove alergični.
Nosite medicinsku narukvicu: Identifikaciona narukvica sa navedenim alergijama može spasiti život u hitnim situacijama.
NAPOMENA: Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje stručni pregled, dijagnozu ili individualna uputstva lekara. Kod najmanje sumnje na anafilaksiju, odmah pozovite hitnu medicinsku pomoć.
