By U krvavom piru Vuka Borilovića, koji je 12. avgusta 2022. godine na Cetinju trajao svega 45 minuta, ubijeno je desetoro, a ranjeno šestoro ljudi. Napad je počeo oko 15:30 časova u naselju Medovina, kada su u svom stanu stradali Borilovićevi podstanari – tridesetpetogodišnja Nataša Martinović i njeni sinovi Marko (7) i Mašan (11).
Četiri godine nakon stravičnog pira u kojem je ostao bez snahe i dvojice unuka, njihov deda rekapitulira bolnu svakodnevicu u kojoj je za porodicu vreme praktično stalo tog tragičnog dana.
“Šta da vam kažem, prođoše četiri godine. Moj sin Miloš je mrtav otkako su mu ubijena deca i žena, a tome ima četiri godine. Nije dobro, u bolnici je na lečenju. Ne znam da li će ove godine biti turnir u njihovu čast. Držimo se kako moramo”, rekao je kratko deda ubijenih dečaka.
Njegove reči možda najbolje opisuju stanje u porodici kojoj je jedan avgustovski dan zauvek ugasio radost. Miloš Martinović ostao je bez supruge i oba sina. Oni su bili podstanari u Borilovićevoj kući, u kojoj je krvavi pohod i počeo, nakon čega je naoružani napadač izašao napolje i nastavio da seje smrt po komšiluku.
Poruke koje kidaju dušu
Otac dečaka se sa gubitkom najbližih nikada nije pomirio, a potresne poruke koje im je posvećivao svedoče o neopisivom bolu sa kojim se bori iz dana u dan.
“Nema vas da me zagrlite, da me poljubite. Ja jedino grlim i ljubim vaš grob zbog prokletog monstruma što vam je život oduzeo”, pisao je neutešni Miloš.
Tokom godina Miloš je očajnički pokušavao da pronađe odgovore na pitanja o tome šta je tačno prethodilo masakru. Govorio je da veruje da bi supruga Vuka Borilovića mogla da zna više o njegovom ponašanju neposredno pre zločina, jer je, prema njegovim tvrdnjama, nekoliko dana ranije sa decom napustila porodični dom.
“Ona sigurno ima odgovore i zna više detalja šta se desilo njenom mužu pre nego što mi je ubio ženu, decu… S obzirom na to da je uzela četvoro dece, ostavila sve i otišla od Borilovića nekoliko dana pre masakra”, govorio je Martinović.
On je tvrdio i da je sa ubicom razgovarao telefonom dok je krvavi pohod još uvek trajao, te da mu je pomahnitali napadač tom prilikom nepovezano pominjao manastir.
“Vratite nam se, ne prihvatamo da ste otišli zauvek”
Za porodicu, međutim, pitanja o motivu nisu jedino što mrcvari dušu. Natašina majka Vesna Pejović godinama se obratila ubijenoj ćerki i unucima u pismu koje ostavlja bez daha:
“Dosta je bilo čekanja, nadanja, vratite nam se. Samo nemojte reći: ‘Otišli smo zauvek’. Ne prihvatamo, to je nemoguće. Mladi, zdravi, puni života, planova za život. Nisu vaša srca stala. Svaki otkucaj našega srca kuca za vas, pričamo sa vama, sa uspomenama. Vi ste naše ikone, naši večni anđeli! Volimo vas, životi naši.”
Sumnje u rad policije i uviđaj
Pored nenadoknadivog gubitka, porodice stradalih su javno postavljale i teška pitanja o radu nadležnih organa tokom masakra i nakon njega. Miloš Martinović je ranije ispričao da je tri dana nakon tragedije ušao u kuću kako bi uzeo garderobu i da je tamo, na sopstveni užas, pronašao metke, ali i biološke ostatke svojih najbližih. Taj prizor otvorio je ozbiljne sumnje u način na koji je obavljen policijski uviđaj.
“Možda nisu mogli ništa da učine za moju ženu, decu i kuma Mitra tog dana… Niko nije mogao da ih spase, ali mogli su da spase neku babu od 80 godina ili makar nekoga”, govorio je ogorčeno Martinović.
Oštre kritike na račun policijskog postupanja iznosila je i Anastasija Đurišić, ćerka ubijenog Gorana Đurišića, Borilovićevog ujaka. Ona je tvrdila da je policija njenom ocu omogućila da nenaoružan ode do sestrića kako bi pokušao da ga smiri, iako je pucnjava uveliko bila u toku.
“Krivim policiju za smrt oca. Mogla je da spase još nekoliko života da je reagovala na vreme”, isticala je ona.
Žrtve i povređeni u nezapamćenoj tragediji
Pored Nataše Martinović i njenih sinova Mašana i Marka, u stravičnom pohodu ubijeni su:
Milan Martinović
Goran Đurišić
Rajko Drecun
Dimitrije i Danica Drecun (Rajkovi roditelji)
Aleksandra i Danijela Radunović
U napadu je ranjeno šestoro ljudi: Filip Đurković, Aleksandar Drecun, Slavica Zvicer, Mileva Ramadanović, Darinka Čelebić i policajac Ljubiša Maksimović.
Borilović je na kraju pogođen nakon razmene vatre, a tačne okolnosti njegovog usmrćenja i dalje ostaju bolna tačka u sećanju na najcrnji dan u novijoj istoriji Cetinja.
