By „Dolazi li tvoja mama sutra?“, upitao je Harold dok sam sedela dopola na stepenicama, sa štakom zaglavljenom pod pazuhom i Nickinim kaputom u krilu.Prouči Anatomiju Čoveka
Zrela sam u njega.
Držao je kafu.
Ja sam pokušavala jednom rukom da povučem rajsferšlus dok sam balansirala rukav sedmogodišnjakinje preko gipsa na svojoj levoj nozi.
„Ne. Moja majka neće voziti sat vremena do ovde, voditi devojčice u školu, voziti sat vremena nazad kući, pa sve to ponovo sutra.“
Harold je pogledao na sat.
„A Linda iz komšiluka?“
„Linda ima posao.“
„Imam i ja.“
Prestala sam da se borim sa rajsferšlusom.Angažujte Porodičnog Advokata
„Harolde, to su tvoja deca.“
„Znam to.“
„Onda ih odvezi.“
„Škola je na drugom kraju grada.“
„Onda kreni ranije. Ili radi od kuće s vremena na vreme pa ih odvezi.“
Gutnuo je kafu.
„Scarlett, to nije praktično.“
Nicki je pogledala čas u mene, čas u njega.
Откријте још
Pronađi Vrtiće I Čuvanje
Pretraži Luksuzne Nekretnine
Odaberi Poslovni Kalendar
„Tatina noga isto nije praktična, mama.“
Iz kuhinje je povikala Sasha: „Nicki mi je uzela plavi marker!“
„Nisam!“
„Bukvalno ti je u ruci!“Upiši Online Kurs
Harold je zgrabio svoju torbu.
„Vidiš? Jutra su čist haos.“
Zatim je izašao.
Tri nedelje ranije, poslikla sam se na mokrim pločicama ispred samoposluge i slomila nogu toliko teško da je bila potrebna operacija i gips. Doktor mi je strogo zabranio da vozim.
Pre toga, ja sam se brinula o doručku, užini, obući, opravdanjima i prevozu u školu za devetogodišnju Sashu i sedmogodišnju Nicki.
Harold to nikada nije zvanično nazvao mojom obavezom. Jednostavno bi postao zauzet tačno u pravom trenutku, sve dok to ne bi palo na mene.
Moja majka je dolazila kolima dva puta, komšinica nam je pomogla tri jutra, a jednom sam platila i taksi – sve dok je drugi roditelj u ovoj kući odbijao da ih odveze.
Svaki put kada bih pitala Harolda, njegov odgovor je bio isti: „ne sme da kasni na posao“.
Ako bih insistirala, samo bi ponovio:
„Scarlett, ne smem da kasnim na posao.“Naučite Osnove Hemije
A onda je došao dan mog pregleda u bolnici.
Uzela sam taksi jer se Linda već ponudila da odveze devojčice.
Lekar je pregledao nogu, rekao da lepo zarasta i upozorio me da se ne zalećem previše.
Obećala sam da neću.
Zatim sam na štakama izašla ispred bolnice i ugledala Haroldov auto.
Na trenutak sam pomislila da se nešto dogodilo.
Možda je došao da me potraži.
Onda sam shvatila da njegov auto nije bio parkiran kod bolnice.
Bio je preko puta, ispred jedne stambene zgrade.
Iz ulaza je istrčala jedna žena.
Откријте још
Organizuj Praznične Proslave
Rezerviši Turistički Aranžman
Pretraži Luksuzne Nekretnine
Adele.
Upoznala sam je na božićnoj proslavi Haroldove firme.Organizuj Transport Robe
Imala je dvadesetak, možda trideset godina, bila je lepa, sa dugom tamnom kosom i onim skockanim izgledom koji većina ljudi ne uspeva da postigne u osam ujutru.
Harold je izašao, obišao auto i otvorio joj suvozačeva vrata.
Ona se nasmešila.
Zatim je on seo za volan i odvezli su se ka njegovoj firmi.
Stajala sam na štakama i gledala kako zadnja svetla nestaju.
Očigledno vožnja okolnim putem nije bila problem.
Problem je bio suvozač.
Deset mučnih minuta dopustila sam sebi da zamišljam ono najgore.
Onda sam se setila da je Adele na božićnoj proslavi sa toplinom pričala o svom dečku.
To ništa nije dokazivalo.
Kao ni to što joj je Harold otvorio vrata.Nabavi Trudničku Opremu
Ali jedna stvar je bila neosporna:
Imao je vremena.
Te večeri sam sačekala da devojčice odu na sprat.
„Videla sam te jutros.“
Harold je otvarao frižider.
„Kod bolnice?“
„Blizu nje.“
Ruka mu se zaledila na flaši mleka.
„Adele je ušla u tvoj auto“, rekla sam.
Olakšanje na njegovom licu bilo je toliko vidljivo da mi je došlo da se nasmejem.
„A, to.“
„Da. To.“Prouči Anatomiju Čoveka
„Pokvario joj se auto.“
Откријте још
Auto
Pronađi Vrtiće I Čuvanje
Odaberi Poslovni Kalendar
„I?“
„I ja je prevozim.“
Namestila sam štake uz radnu površinu.
„Rekao si mi da ne možeš da vodiš Sashu i Nicki u školu jer ćeš zakasniti.“
„I hoću.“
„Ali zbog Adele nećeš?“
„Njen stan je bliže firmi.“
„Uopšte nije blizu naše kuće.“
„Nije to tako strašno.“
Zalepila sam pogled za njega.Podrži Dobrotvorne Organizacije
Jedanaest jutara je moja majka prelazila pola grada.
Naša komšinica je pomerala sastanke.
Ja sam balansirala činije sa žitronicama uz gips jer me je bolelo dok stojim.
A Harold mi je objašnjavao kako kraj u kom živi njegova koleginica „nije tako strašan“.
„Radije bi vozio na drugi kraj grada zbog Adele nego odvezao svoje ćerke u školu.“
„Nemoj praviti dramu od ovoga.“
„Ja ništa ne pravim.“
„Auto joj je na popravci“, promrmljao je. „Ko bi drugi trebalo da je preveze?“
Trepnula sam.
„Izgleda ista ona tajanstvena osoba koja vozi tvoje ćerke.“
Protrljao je čelo.
„Imaš svoju mamu. Imaš Lindu.“
I tu je bila suština.
Imaš svoju mamu. Imaš Lindu.
Ne „imamo“.
„I kolegama treba pomoć“, rekao je.
Pogledala sam ga.
„Naravno da treba.“
Nešto u mom tonu ga je nateralo da se mršti.Nabavi Baštenski Alat
„Šta to znači?“
„Ništa.“
Prvi put sam prestala da se raspravljam.
Sledećeg jutra, Sasha je radila za kuhinjskim stolom dok se Harold spremao.
Prva verzija njenog školskog projekta zauzimala je polovinu stola.
Na vrhu, ljubičastim markerom, pisalo je:
LjUDI KOJI POMAŽU MOJOJ PORODICI
Crteži su ispunjavali stranicu.
Odmah sam prepoznala sebe po crvenoj kosi i ogromnom sivom gipsu.
Ispod MAMA, Sasha je napisala:
Vodi nas u školu.
Pravi nam ručak.
Zna gde je šta.
Nicki je ispod toga dodala još jedan red:
ČAK I SA OGROMNOM NOGOM.
Nasmejala sam se.
„Hvala vam, valjda.“
Nicki se nasmešila.
Onda sam primetila desnu stranu.Angažujte Porodičnog Advokata
TATA.
Harold je bio nacrtan u plavom autu.
Pored njega je stajala čiča-gliša sa dugom crnom kosom.
Sasha je napisala:
Vodi gospođicu Adele na posao jer joj je pokvaren auto.
Ispod toga, Nickinim prepoznatljivim štampanim slovima:
NAŠA ŠKOLA JE PREVIŠE DALEKO.
Očigledno su devojčice sve čule.
Proučavala sam plakat, a zatim pogledala ka hodniku.
Harold je zviždukao dok je vezivao patike.
Nisam ništa dodala.
Nisam ništa precrtala.
Nisam ništa objašnjavala.
Kada su devojčice otišle na sprat da operu zube, presavila sam plakat dva puta tako da su crteži ostali unutra i stavila ga na suvozačevo sedište u Haroldovom autu.
Sat vremena kasnije, telefon mi je zazvonio.
Javila sam se.
„Scarlett, šta si to uradila?“, vikao je Harold. „Adele je to videla!“
Malo sam odmakla telefon od uha.Upiši Online Kurs
„Dobro jutro i tebi.“
Spustila sam kafu.
„Adele je videla onu stvar!“, rekao je.
„Kakvu stvar?“
„Znaš ti odlično kakvu stvar!“
Nasmešila sam se prema kuhinjskom prozoru.
„Sashinu prvu verziju radova?“
„Otvorila ga je u autu!“
„Zašto?“
„Zato što je sela na njega! Bio je presavijen tako da se videla prazna strana“, besneo je. „Mislio sam da je to samo neki stari hamer-papir.“
Šteta.
Za njega.
„I šta se onda dogodilo?“
„Šta misliš šta se dogodilo?“
Ćutala sam i čekala.
Glas mu je pao.
„Pročitala je.“
„I?“Naučite Osnove Hemije
Usledila je pauza.
Onda sam u pozadini čula ženski glas.
„Reci joj ono što si rekao meni.“
Adele.
Harold je promrmljao nešto što nisam mogla da razaznam.
„Harolde.“
Ispravila sam se.
„Šta ti je rekao?“
Opet tišina.
A onda se javila Adele.
„Rekao mi je da on već vozi devojčice u školu pre nego što svrati po mene.“
Pogledala sam prema stepenicama.
Sashin ranac je stajao pored Nickinog, spreman da ih opet odveze neko drugi.
„Rekao je šta?“
Harold se umešao:
„Nisam rekao da to radim baš svaki dan.“
Adele je ispustila zvuk koji nije trebalo prevoditi.
„Rekao si: ’Iskreno, svakako sam već napolju sa devojčicama.’“
Zatvorila sam oči.Uporedi Auto Kredite
„Adele“, rekla sam, „da li si ga ti uopšte pitala da te prevozi?“
„Nisam. Rekla sam mu da ću pozvati taksi.“
Harold ga je prekinuo:
„Ovo je smešno.“
Adele ga je ignorisala.
„Rekao je da mu to nije nikakav problem jer već obavlja prevoz do škole.“
Onda sam čula kako se otvaraju vrata automobila.
„Adele?“
„Izlazim.“
„Ne moraš.“
Vrata su zalupila.
Harold se vratio na liniju.
„Da li uopšte imaš pojma koliko je ovo bilo neprijatno?“
Pogledala sam dole u svoj gips, a zatim u dve kutije za užinu koje sam spakovala pre sedam.
„Harolde, nisam ja to napisala. Tvoje ćerke su.“
Izdahnuo je.
„Ti si to stavila u moj auto.“
„Jesam.“
„Znala si da će videti.“Nabavi Trudničku Opremu
„Znala sam da je tamo. Nisam znala da tvoja koleginica uz svaku vožnju nudi i besplatnu reviziju dokumenata.“
„Scarlett…“
„Ako suvozačevo sedište nije bilo slobodno, pretpostavljam da je to postao problem.“
Ućutao je.
Zatim je rekao: „Moram da idem.“
„Nemoj da zakasniš.“
Prekinuo je vezu.
Očekivala sam da dođe kući besan.
Umesto toga, Adele me je pozvala tog popodneva.
„Nadam se da ovo nije nepristojno.“
Sedela sam na kauču sa podignutom nogom, pored korpe sa vešom koju sam odavno prestala da se pravim da mogu sama da ponesem.
„Danas je sve prešlo granicu nepristojnog još oko pola devet.“
Nasmejala se.
Onda joj je glas postao ozbiljan.
„Ima još nešto.“
„Šta?“
„Harold priča o tebi na poslu.“Podrži Dobrotvorne Organizacije
Prsti su mi zastali na jednoj čarapi.
„Šta kaže?“
„Ništa strašno.“
Ta rečenica nikada nikome ne popravi popodne.
„Kaže da si veoma sitničava.“
„Oko čega?“
„Pa, oko svega, valjda.“
Čekala sam.
Adele je nastavila:
„Kaže da on pokuša da pomogne kod kuće, ali ti obično sve uradiš ispočetka, pa ste oboje shvatili da je lakše da ti vodiš kuću, a on rešava druge stvari.“
Zuljila sam u korpu za veš.
Setila sam se kada je spakovao školski ranac sa tri igračke, bez domaće zadaće i sa jogurtom bez kašičice. Drugi put je zaglavio drvenu dasku za sečenje direktno ispred prskalice u mašini za sudove.
Svaki put bih sama rešila problem.
Na kraju sam prestala i da ga pitam jer je ispravljanje njegovih grešaka trajalo duže nego da sve uradim sama.
Adele je rekla: „Predstavio je to kao da mu ti ne dozvoljavaš da pomogne.“
Uzela sam jednu Nickinu čarapu.
„Ne.“Upiši Online Kurs
„Ne?“
„Samo sam prestala da tražim.“
Nakon što smo završile razgovor, otvorila sam aplikaciju za mape na telefonu.
Kuća – škola – Haroldova firma: 12 minuta više.
Zatim sam unela Adelin naslov: 25 minuta više.
Ostavila sam obe rute na ekranu.
Harold je došao kući nešto posle šest.
Devojčice su radile domaći za stolom kada je ostavio ključeve.
„Moramo da razgovaramo.“
„Super.“
Okrenula sam telefon ka njemu.
„Zašto ti je 25 minuta za Adele bilo lakše nego 12 minuta za njih dve?“
Pogledao je u ekran.
Sasha se nagnula preko svog zadatka iz matematike.
„12 je manje.“
I Nicki je pogledala.
„Puno manje.“
Harold je zatvorio oči.
„Hvala vam obema.“Organizuj Transport Robe
„Nema na čemu“, rekla je Nicki.
Malo je falilo da se nasmejem.
Harold je izvukao stolucu i seo.
„Nije stvar u minutima.“
„Nego u čemu?“
Pogledala sam ga.
„U čemu je onda stvar?“
Prvi put nije odgovorio odmah.
Sasha je brisala nešto sa svog papira dok je Nicki brojala na prste.
Konačno, Harold je rekao:
„Adele je to cenila.“
Zbuljila sam se u njega.
Trljao je palcem ivicu stola.
„Svako jutro bi rekla ‘hvala’. Zvala me je svojim spasiocem.“
„A tvoje ćerke?“
„One ne…“
Stao je.
„Šta one ne?“
Pogledao je u Sashu.Uporedi Auto Kredite
Zatim u Nicki.
„One mi ne zahvaljuju što sam im otac.“
Zavalila sam se nazad.
„Ne, Harolde. Ne zahvaljuju ti.“
Delovao je skoro olakšano što sam razumela.
A onda sam dodala:
„Zato što biti otac nije korisnička služba.“
Oči su mu pale na sto.
Kucnula sam prstom po svom gipsu.
„Nije trebalo da polomim kost da bi ti primetio da jutra uopšte postoje.“
Niko nije progovorio nekoliko sekundi.
Onda je Harold tiho upitao:
„Šta želiš da uradim?“
To pitanje bi me ranije nateralo da počnem da mu delim zadatke.
Ovog puta nisam.
„Sutrašnje jutro je tvoje.“
Pogledao je u mene.
„Šta to znači?“
„Znači sve.“Naučite Osnove Hemije
„Doručak?“
„Sve.“
„Užine?“
„Sve.“
„Školske torbe?“
Uzela sam kafu.
„Greješ se.“
Sasha je podigla ruku.
Harold je pogledao u nju.
„Šta je?“
„Treba mi hamer-papir za sutra.“
Oči su mu se automatski okrenule ka meni.
Gutnula sam gutljaj.
„Ne gledaj u mene.“
Okrenuo se nazad ka Sashi.
„Kakav ti treba?“
Ona se nasmešila.
I prvi put otkako sam slomila nogu, Harold je posegnuo za svojim telefonom da zapiše obavezu pre nego što mu je iko zahvalio.Nabavi Baštenski Alat
Sledećeg jutra u 6:35 stvorio se pored mog kreveta.
„Gde su Nickine patike?“
Otvorila sam jedno oko.
„Pitaj Nicki.“
„Kaže da ne zna.“
„Onda vas dvoje čeka baš uzbudljivo jutro.“
Otišao je.
Deset minuta kasnije, Sasha je vikala da je niko nije probudio.
„Imaš alarm!“, vikao je Harold.
Nicki je odzgore doviknula: „Mi smo deca!“
Navukla sam ćebe preko glave.
Nekako su uspeli da izađu na vreme.
Jedva.
Te večeri Harold se vratio kući sa namirnicama.
„Šef mi je rekao da mogu da dolazim 15 minuta kasnije dok ti ne zaraste noga.“
Pogledala sam ga.
„Pitao si ga?“
„Danas.“
„I?“Upiši Online Kurs
„Rekao je da je u redu.“
Harold je stajao tamo držeći hleb.
„Nikada ga ranije nisam pitao.“
„Znam.“
Seo je pored mene.
„Nisam ni shvatao koliko si toga radila.“
Nagnula sam glavu.
„Nisi ni morao da znaš baš sve što sam radila. Trebalo je samo da primetiš da to neko radi.“
Klimnuo je glavom.
Cveće nije stiglo.
I to mi je pomoglo više nego što bi cveće ikada moglo.
Nedelju dana kasnije, Harold je vodio jutarnju rutinu bez da me pita za uputstva.
Jednog petka, Sasha je pronašla svoju prvu verziju projekta zatrpanu pod gomilom papira.
„Zaboravila sam na ovo!“
Raširila ga je preko stola za doručak.
Harold je ugledao svoj plavi auto i jauknuo.
„Molim te, reci mi da to ne ide u školu.“
Sasha je uzela marker.
„Moram da ga popravim.“Podrži Dobrotvorne Organizacije
Ispod TATA, dodala je:
Vodi nas u školu.
Nicki se nagnula preko njenog ramena, uzela marker i dodala još jednu reč:
SADA.
„Sasha!“, rekao je.
„Šta?“, rekla je Nicki. „Pa istina je.“
Harold je pogledao plakat.
Zatim u svoje ćerke.
Pružio je ruku.
„Istina je.“
Na sekundu sam pomislila da će promeniti natpis.
Umesto toga, vratio je marker nazad.
„Ostavi tako.“
Sasha je presavila plakat.
Harold je podigao oba ranca.
„Hajdemo. Zakasnićemo.“
