By Kada sam prišao dovoljno blizu, sakrio sam se iza velikog drveta i pogledao prema crvenom automobilu. Tata je izašao, otvorio vrata plavokosoj ženi i pomogao joj da izađe.
Bila je lijepo obučena, u skupom kaputu, s torbicom kakvu sam viđao samo u izlozima.
Ali ono što me najviše iznenadilo nije bio njen izgled.
Ta žena je bila direktorica banke u kojoj je moj otac radio prije nego što je dobio otkaz!
Prepoznao sam je s fotografije koju je tata nekada držao na svom radnom stolu. Zvala se Aleksandra.
Nisam mogao razumjeti šta moj otac radi s njom. Zar mu upravo ona nije saopćila da više nema posao?
Gledao sam ih kako ulaze u mali restoran na kraju ulice. Prišao sam prozoru i sakrio se iza žbunja.
Sjedili su jedno nasuprot drugom. Žena je iz torbe izvadila debelu kovertu i gurnula je prema mom ocu.
Tata ju je pogledao, a zatim odmahnuo glavom.
„Ne mogu to prihvatiti“, rekao je dovoljno glasno da ga čujem kroz otvoren prozor.
„Moraš, Dragane. Znam kroz šta prolazi tvoja porodica.“
„Ne treba mi milostinja. Treba mi posao.“
Aleksandra je spustila pogled.
„Znam. I upravo zbog toga sam te pozvala.“
Nisam čuo ostatak razgovora. Uplašio sam se da će me primijetiti i pobjegao kući.
Te večeri tata je stigao kasno. Mama ga je dočekala zabrinuta.
„Jesi li našao nešto?“, upitala ga je.
„Još nisam, ali možda se uskoro nešto promijeni.“
Gledao sam ga i osjećao kako mi se u grudima skuplja bijes.
Zašto nas laže? Zašto se vozi u skupom automobilu s drugom ženom dok mama broji posljednje novčiće za hljeb?
Narednih nekoliko dana nisam mogao spavati.
Jednog jutra odlučio sam sve ispričati mami.
„Mama, moram ti nešto reći.“
Sjela je pored mene.
„Šta je bilo, sine?“
„Vidio sam tatu s jednom ženom. Vozili su se u crvenom automobilu. Mislim da nešto krije od nas.“
Mama je problijedjela.
„Kakvom ženom?“
„Plavokosom. Mislim da se zove Aleksandra.“
U tom trenutku mama je ispustila šolju iz ruke.
Razbila se na podu.
„Jesi li siguran da je to bila ona?“, upitala je drhtavim glasom.
Klimnuo sam.
Mama je sjela i prekrila lice rukama.
Pomislio sam da će zaplakati jer sam joj upravo otkrio tatinu nevjeru.
Ali onda je izgovorila nešto što me potpuno zbunilo.
„Bože moj… Zar je poslije toliko godina ponovo pronašla tvog oca?“
„Mama, šta to znači?“
Dugo je šutjela.
„Sine, Aleksandra nije samo tatina bivša direktorica. Ona je nekada bila njegova zaručnica.“
Osjetio sam kako mi srce ubrzano lupa.
„Znači, tata je bio s njom prije tebe?“
„Jeste. Ali to nije najvažnije.“
Mama je ustala, otvorila staru ladicu i izvadila požutjelu fotografiju.
Na njoj su stajali moj otac, Aleksandra i još jedan muškarac.
„Ko je ovaj treći?“, upitao sam.
Mama je duboko uzdahnula.
„To je čovjek zbog kojeg je tvoj otac izgubio sve.“
Nisam razumio.
Tada mi je ispričala da je tata prije mnogo godina otkrio veliku finansijsku prevaru u banci. Odbio je potpisati lažne dokumente, zbog čega je stekao opasne neprijatelje.
„A Aleksandra?“, upitao sam.
„Ona mu je tada pomogla. Ali zbog svega što se dogodilo, morali su prekinuti svaki kontakt.“
„Zašto je onda sada ponovo s njom?“
Mama je pogledala kroz prozor.
„Možda zato što se prošlost vratila.“
U tom trenutku začuli smo kako se otključavaju ulazna vrata.
Tata je ušao noseći dvije kese namirnica.
Prvi put nakon mnogo mjeseci u njima su bili meso, voće, čokolada i sve ono što smo dugo mogli samo gledati u prodavnici.
„Imam dobre vijesti!“, rekao je nasmijano.
Ali mama se nije nasmijala.
„Dragane, moramo razgovarati o Aleksandri.“
Tatin osmijeh odmah je nestao.
Spustio je kese na pod.
„Ko ti je rekao za nju?“
„Naš sin te vidio.“
Tata je pogledao mene. Očekivao sam da će se naljutiti.
Umjesto toga, prišao mi je i zagrlio me.
„Sine, žao mi je što si morao sve ovo gledati.“
A onda je sjeo i rekao:
„Nisam izgubio posao zato što sam loše radio. Dobio sam otkaz jer sam odbio učestvovati u krađi novca od običnih ljudi.“
Mama ga je uhvatila za ruku.
„Zašto nam nisi rekao?“
„Zato što sam se bojao. Čovjek koji stoji iza svega prijetio mi je da će nauditi vama ako progovorim.“
„A Aleksandra?“
„Ona je pronašla dokaze. I sada želi da svjedočim.“
Tata je izvadio kovertu iz unutrašnjeg džepa jakne.
U njoj nisu bile pare.
Bili su dokumenti, fotografije i jedan ugovor.
„Ponudila mi je novi posao“, rekao je. „Ali prvo moramo završiti ono što je počelo prije petnaest godina.“
Tada je zazvonio telefon.
Tata se javio, saslušao nekoliko rečenica i naglo ustao.
Lice mu je postalo potpuno blijedo.
„Šta se dogodilo?“, upitala je mama.
Pogledao nas je i prošaptao:
„Aleksandra je nestala. A policija je pronašla njen crveni automobil napušten pored rijeke.“
Nastala je tišina.
Ali pravi šok uslijedio je nekoliko minuta kasnije, kada je neko pokucao na naša vrata.
Na pragu je stajao nepoznat muškarac u tamnom odijelu.
U ruci je držao staru fotografiju moje majke.
Pogledao je tatu i rekao:
„Dragane, vrijeme je da tvom sinu konačno kažeš ko je njegova majka bila prije nego što ste se upoznali.“
Tada sam shvatio da siromaštvo nije bila najveća tajna naše porodice.
Najveća tajna tek je trebala izaći na vidjelo…
