By Baba je imala 93 godine kada je umrla i shranjivali smo je dva dana nakon što je umrla. Sva se pokočila i morali smo da zovemo komšiju da joj polomi ruke da ih možemo prekrstit kako bi smo
mogli da je stavimo u sanduk.
Komšija nas je pitao gde je baba, mama je rekla da je u sobi, te ga pustila u kuću. Ušao komšija u sobu i počeo da babi lomi ruke, kad baba vrisne. Vrišti baba, vrišti komšija, vrištim ja (bila sam ispred vrata) mama dolazi, smiruje situaciju i kaže “Pobogu komšija ne ta baba, druga baba u sobi levo, to joj je sestra došla na sahranu”…
DODATNO
“Djevojka mi poslala poruku da li može da pređe da živi kod mene (imala je nekih finansijskih problema a živjela je u iznajmljenom stanu) .
S obzirom da je bilo pred kraj vremena, nisam ni stigo da joj odgovorim jer je bila gužva, nego sam direktno otišo po nju.
A ona mi otvara vrata sva uplakana, mislila je da nisam spreman na taj korak. Samo sam je zagrlio, nije ona ni svjesna koliko je volim.”