By ### „Ako te noći nisam umro, nikad neću!“ – Medo koji je progovorio usred noći
Otišao sam do kupatila, oprao zube i vratio se u sobu. Bilo je negdje oko tri sata poslije ponoći. Svi ukućani su odavno spavali, a u kući je vladala potpuna tišina.
Legao sam u krevet, pokrio se preko glave i pokušao zaspati. Međutim, nakon nekoliko minuta začuo sam nešto neobično.
„Volim te…“
Otvorio sam oči.
Glas je dolazio iz pravca ormara.
Prvo sam pomislio da mi se učinilo. Onda sam se sjetio bratovog plišanog mede koji je tog dana ostao u mojoj sobi.
„Ma sigurno sam ga slučajno pritisnuo“, pomislio sam.
Okrenuo sam se na drugu stranu i zatvorio oči.
A onda se ponovo začulo:
„Vidim te…“
U tom trenutku krv mi se sledila u žilama.
Medo je stajao na polici, najmanje tri metra udaljen od mog kreveta. Niko ga nije dirao.
Polako sam podigao glavu i pogledao prema ormaru.
U mraku sam jedva razaznavao njegovu siluetu.
A onda se začuo treći glas.
„Ja sam ti najbolji prijatelj…“
Srce mi je toliko lupalo da sam mislio da će iskočiti iz grudi.
Posegnuo sam za telefonom i uključio lampu.
Svjetlost je obasjala policu.
Medo je sjedio potpuno mirno.
Ali nešto nije bilo uredu.
Njegova glava bila je okrenuta direktno prema mom krevetu, iako sam bio siguran da je ranije gledao prema vratima.
Skupio sam hrabrost, ustao i prišao mu.
Uzeo sam ga u ruke i otvorio poklopac na leđima kako bih izvadio baterije.
Izvadio sam sve tri.
„E, sad pričaj koliko hoćeš“, promrmljao sam i bacio ga na stolicu.
Vratio sam se u krevet.
Prošlo je možda deset minuta.
Već sam počeo tonuti u san kada se iz mraka začuo isti onaj dječiji glas.
Samo što ovog puta nije izgovorio nijednu od uobičajenih rečenica.
„Zašto si mi izvadio baterije?“
Ukočio sam se.
Nisam mogao ni disati.
A onda je glas nastavio, mnogo tiše:
„Nemoj se okretati… Neko stoji iza tebe.“
Osjetio sam hladan dah na vratu.
Polako sam pogledao prema ekranu ugašenog televizora nasuprot kreveta.
U njegovom odrazu vidio sam svoju glavu, jastuk i…
Dvije blijede ruke koje su se pružale ispod mog kreveta.
Tada je medo posljednji put progovorio:
„Rekao sam ti da se ne okrećeš.“
A ono što se dogodilo sljedeće natjeralo me da iste noći napustim kuću. Nikada više nisam spavao u toj sobi.
Jer tek narednog jutra saznao sam nešto što mi roditelji pune dvije godine nisu smjeli reći.
Medo nikada nije imao mogućnost da izgovori rečenicu: „Vidim te.“
