By U diplomatskim krugovima Evropske unije sve su glasnija šuškanja o novom zamahu u procesu evropskih integracija Srbije. Prema pisanju regionalnih medija i navodima podgoričkog lista Dan, pokrenuta je opsežna i intenzivna diplomatska inicijativa kako bi Beograd dobio odobrenje za otvaranje Klastera 3 u pregovorima o članstvu sa Evropskom unijom.
Pozivajući se na neimenovane visoke diplomatske izvore, mediji navode da je ključni sastanak posvećen ovoj temi već održan na najvišem nivou. U razgovorima su učestvovali predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i generalni direktor Direktorata za susedstvo i pregovore o proširenju Gert Jan Kopman. Glavna tema susreta bila je iznalazak modaliteta za prevazilaženje višemesečnog zastoja i stvaranje uslova za nastavak pretpristupnog procesa Srbije.
Plan uključuje direktne konsultacije sa ključnim prestonicama Unije
Strategija Evropske komisije predviđa uključenje uticajnih država članica, pre svih Francuske i Nemačke, u razgovore sa ostalim zemljama Unije. Cilj ove diplomatske akcije jeste postizanje konsenzusa sa pretpostavljenim zemljama koje u ovom trenutku izražavaju rezerve ili se protive davanju zelenog svetla za Klaster 3.
Pored političkog koraka napred, otvaranje novog klastera nosi i izuzetno važnu finansijsku dimenziju. Uspešan nastavak pregovaračkog procesa olakšao bi i stabilizovao pristup Srbije sredstvima iz evropskog Instrumenta za reforme i rast. Celokupan paket namenjen Srbiji procenjen je na oko 1,58 milijardi evra.
Značajan deo tih sredstava već je operativan:
Srbiji je do sada uplaćeno 111 miliona evra kroz mehanizam pretfinansiranja.
Odobrena je i prva redovna tranša u iznosu od 56,5 miliona evra.
Međutim, buduće isplate finansijskih sredstava usko su povezane sa političkim odlukama i napretkom u samim pregovorima, što zavisi od stava svake pojedinačne članice Unije.
Kriterijum jednoglasnosti: Koje zemlje izražavaju rezerve?
Da bi se bilo koji pregovarački klaster zvanično otvorio, neophodno je da postojanje saglasnosti postignu sve 27 države članice Evropske unije.
Prema nezvaničnim informacijama koje prenose medijski izvori, određenu uzdržanost ili protivljenje otvaranju Klastera 3 pokazalo je više zemalja članica. Među njima se pominju Holandija, Belgija, Švedska, Hrvatska, Bugarska, Finska, Estonija, Litvanija, Letonija, Danska i Luksemburg. Zbog pravila konsenzusa, pregovarački timovi nastoje da ubede ove prestonice da ublaže svoje stavove pre predstojećih sastanaka.
Reakcije iz Beograda: Pitanje principa zasluga
Povodom aktuelnih dešavanja oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je istakao da bi eventualno ponovno odlaganje otvaranja Klastera 3 poslalo jasnu poruku o prirodi samog procesa proširenja.
Vučić je naglasio da se unutar Evropske unije konstantno promovise takozvani “princip zasluga” (regatta system), gde bi svaka zemlja kandidat trebalo da napreduje isključivo u skladu sa ispunjenim reformskim kriterijumima. Ukoliko bi Srbija ponovo ostala bez otvaranja klastera uprkos tehničkoj spremnosti, to bi, prema njegovim rečima, ozbiljno dovelo u pitanje doslednost takvog pristupa.
Za sada iz zvaničnih institucija u Briselu nema potvrde o konačnom datumu održavanja Međuvladine konferencije. Sve informacije o diplomatskim naporima i eventualnom otvaranju Klastera 3 i dalje se oslanjaju na nezvanične procene i izvore iz diplomatskih krugova.
